Једна од најпознатијих зграда из доба Националног препорода – метох у Истанбулу, постаће музеј. Зграда се налази на Златном рогу, преко пута бугарске цркве Светог Стефана, јединог гвозденог храма у источно-православном свету. Храм и метох су изграђени средином 19. века када је у Цариграду живела велика бугарска заједница. Град на Босфору је одувек био центар културе, трговине, раскршће цивилизација и религија. Ево шта је за слушаоце Радија Бугарска рекао директор Националног историјског музеја Божидар Димитров.
„Према неким изворима, бугарска заједница у Истанбулу је у једном тренутку бројила и до 60.000 људи, већину су чинили имућни људи, власници радњи у којима су се изводиле велике државне наруџбине. Управо ови људи су после Кримског рата повели тзв. црквено-ослободилачку борбу. Ово није била обична црквена борба за бугарску егзархију и патријарха како би Бугари заживели самостални живот изван Васељенске патријаршије, у којој су се нашли после 1393. године када је Трновград пао под турску власт. Наши сународници су, у ствари, хтели да одређивањем црквених граница покажу докле се простиру границе наше етничке територије. И једног дана, када се створе повољне околности, да их претворе у политичке границе Бугарске.“
Метох је био стециште Бугара из различитих професија. Служио је за прихватилиште, семинарију и место за окупљање бугарских исељеника који желе да нешто више сазнају о последњим догађајима у домовини. У метоху је руком писано 20 листова и часописа. У тој згради је отворена и прва бугарска школа у главном граду Османског царства.
„Дуги низ година је зграда била напуштена, али смо је захваљујући средствима, која је издвојила бугарска влада, успели у последњих пет година обновити, тако да је данас она повратила свој некадашњи изглед. Наш задатак је да је претворимо у музеј. И ми ћемо то учинити. Ово је финална етапа – најслађа за мене као потомка исељеника из Тракије, пошто је моја породица пореклом са једног малог села изнад Истанбула. Дакле, биће ми право задовољство да то урадим. И то ће ми бити својеврсни морални дуг према прецима. Имамо довољно докумената, фотографија, крстова, путира из различитих цркви и још пуно ствари. Мислим да ћемо за 24. мај, празник бугарске просвете и културе и словенске писмености, успети да отворимо овај музеј на Златном рогу у Истанбулу.“
У музеју ће бити изложена стална поставка посвећена бугарској заједници у Истанбулу и историји Бугарске егзархије.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због..