Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Држава покушава да банкротиралом банкару конфискује више од милијарду евра

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

2014. године четврта по величини банка у Бугарској – Корпоративна трговинска банка /КТБ/ – „хучно и бучно“ је пала под стечај због лошег менаџмента од стране већинског власника капитала Цветана Василева. Банка је давала необезбеђене кредите пре свега фирмама под његовом контролом, а тај је човек у два наврата одликован наградом „Банкар године“. Испало је да је банка до такве мере опустошена да је држава била приморана да на међународним финансијским тржиштима подигне зајам од преко 2 милијарде евра како би исплатила осигуране депозите грађана и фирми. То је безмало изазвало финансијску кризу у земљи и сви Бугари треба да измире дотичне обавезе. У међувремену, непристојно богати власник банке је побегао у Србију и се не осуђује да коракне у Бугарску, иако стално понавља да није крив за све.

Стечајни управници његове банке и даље се труде да наплате бар нешто од издатих кредита како би држави вратили бар нешто пара. Међутим, нису баш успешни у томе. На позадини те беспомоћности, веома контрадикторна у погледу своје ефикасности и свог постојања Комисија за одузимање незаконито стечене имовине, одлучила је да узме ствар у своје руке и поднела суду предлог о конфискацији имовине Цветана Василева вредности више од милијарду евра. Без сваке сумње ти га активи чине најбогатијим човеком у Бугарској и сигурно су рекорд у Европи. Било где другде захтев за одузимање имовине те вредности изазвао би огромно интересовање јавности и медији то не би пропустили. Тим пре што у ту имовину спадају непокретности у Бугарској за скоро 50 милиона евра. У Софији се, на пример, налазе административна зграда Банке КТБ, стамбена зграда, станови, атељеи, гараже, парцеле, складишта и т.д. Има и непокретне имовине на црноморској обали – у Созополу, Варни и Цареву. Комисија је повезала Василева и са власништвом луксузне куће у Швајцарској која кошта више од 24 милиона евра. Тражи одузимање и 6 милиона евра на његовим банковним рачунима, три Мерцедеса укупне вредности од преко 500 хиљада евра, удела у друштвима за бар 70 милиона евра и акција за 300 милиона евра, слика, вредних кованица. Осим тога Комисија је стигла да добије и наредбу о забрани располагања средствима на неколико рачуна Василева у Швајцарским банкама.

Међутим, стручњаци нису велики оптимисти о том судском поступку. Као прво, Цветану Василеву нису упућене било какве званичне оптужбе. Као друго, биће невероватно тешко доказати да је дотична имовина стечена незаконито. Цветан Василев ће, по свему судећи, представити сва потребна документа о пореклу новца, чим је их издавао и себи, и својим фирмама. Као треће, Комисија за одузимање незаконито стечене имовине још увек не може да се похвали било каквим значајнијим резултатима, иако ради већ доста времена. Подаци сведоче да је суд одобрио поједине њене захтеве али у вредности свега 8 милиона евра што је чак испод трошкова за њено постојање и функционисање. Тј. до сада она није успела да од конфискације прикупи паре довољне чак и за њен властити буџет. И, најзад, исувише сумњиво је да једнога дана у благајне државе реално може да уђе милијарда евра од продаје имовине банкара који је упропастио своју банку. Сам шеф Комисије за одузимање имовине Пламен Георијев признаје да можемо очекивати повратак отприлике 700 милиона евра. Што, дабоме, није мало, али ипак звучи исувише оптимистички с обзиром на познати огромни утицај који банкар-изгнаник и даље има свугде у земљи, на тешки хендикеп и зависности домаћег правосудног система, као и на моћнике дана. Пратићемо развој те занимљиве „сапунице“ о апетиту нових бугарских тајкуна и средствима који користе да би утолили своју жеђ за стицањем све више и више, независно од плаћене цене. И без одштете за то, бар до сада.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Станислав Попдончев

Политичка криза успорава развој земље, упозоравају представници пословног сектора

Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..

објављено 12.11.24. 09.50

Бугарска и Румунија доминирају у сектору пословних услуга у ЈИЕ

Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..

објављено 8.11.24. 17.48
Владимир Малинов

Министар енергетике сазнао о продаји „Лукоила“ из медија

Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..

објављено 6.11.24. 15.09