Протекле недеље управљачи и опозиција у Бугарској вероватно су многе изненадили показавши да се могу удружити у име заједничког циља. На конференцији у Европском парламенту у Бриселу европосланици из владајуће партије ГЕРБ и из опозиционих странака - Бугарске социјалистичке партије (БСП) и Покрета за права и слободе (ДПС), инсистирали су на преиспитивању неопходности од ЕК-мониторинга у области правосуђа и унутрашњег реда у Бугарској. Супротно здравој логици, упркос свим негативним оценама тока реформе у судству и даљим критикама због корупције на високим спратовима власти које нико не пориче, организатори конференције су апеловали на преиспитивање, па чак и на укидање верификационог механизма, зато што он шкоди Бугарској на међународном плану, не води очекиваним резултатима, а може се оценити и као дискриминациони, јер се не примењује према другим земљама ЕУ које имају сличне проблеме. Ма колико парадокслано звучало, против ове тезе су се изјаснили из мањег партнера у владајућој коалицији – Реформаторског блока. Они мисле да је циљ овог апела – заржавање статус квоа у правосуђу и унутрашњим пословима, секторима у којима упркос критикама ЕК, није забележен напредак. Размимоилажење у ставовима показали су и представници Темиде. У Бриселу на укидање механизма сарадње и верификације позвали су не само европосланици из Бугарске него и државни тужилац Бугарске и други представници судства. У Софији међутим неке њихове колеге на високим положајима су изразиле неслагање са овим тезама истичући да проблем није у верификационом механизму, већ у националним институцијама које су објекат надзора. Исто мишљење дели и већи део бугарског друштва. Из социолошких истраживања је видно да 80% бугарских грађана има поверење у мониторинг ЕК и гледа на њега као на гарантију да ће се и у Бугарској спроводити реформе … У крајњој линији ЕК није посустала под притиском за укидање мониторинга и изјавила да ће он престати када се постигну његови циљеви. Коначни резултат ове дискусије је показао да смо постали сведоци бесмислене политичке иницијативе и својеврсног покушаја да се проблеми правосуђа и унутрашњег реда пребаце са болесне главе на здраву“. Овај случај је истовремено обесхрабрујући зато што је недвосмислено показао одсуство воље за реформу тог сектора и јаку жељу да се очува статус кво који годинама кочи нормални развој Бугарске.

Превела: Ана Андрејева