У Светој години милосрђа 20. марта у посету Бугарској стиже државни секретар Ватикана кардинал Пјетро Паролин како би осветио обновљени католички храм источног обреда Успења Богородичиног у Софији и размотрио на највишем државном и црквеном нивоу проблем са избеглицама.

Ко је, у ствари, Пјетро Паролин, најмлађи духовник на дужности државног секретара Ватикана, други по рангу иза папе Фрање?

„Школовао се на Папиној црквеној академији, познатој као Ватиканска школа за дипломате. Десет година је обављао функцију заменика министра спољних послова, био је нунциј (папин посланик) у Нигерији, Мексику, Колумбији, Венецуели док је на власти био Уго Чавес, Паролин је тај који је први успоставио однос са Вијетнамом и одиграо битну улогу у заштити верских слобода у тој земљи, прича Димитар Ганчев из бугарске секције Радио Ватикана. Радио је у тешким ситуацијама и захваљујући њему су предузети многи битни кораци у ватиканској дипломатији. Он је први ступио у контакт с Кинезима и као последица његових напора је 2007. године папа Бенедикт XVI упутио прво писмо католицима у Кини, које је остало запамћено као један од најбитнијих докумената током његовог понтифакта. Кардинал Паролин је дипломата од каријере, али пре свега свештеник. Као што је једном приликом сам рекао, дипломатија је за њега средство којим се може остварити као свештеник. Паролин за себе воли да каже да је дипломата Јеванђеља.“

У бугарској престоници ће кардинал Паролин одслужити Свету литургију и осветити храм Успења Богородичиног католика источног обреда код нас (мале заједнице која постоји више од 160 година и служи као мост између католика и православаца). Овај гест може бити протумачен као корак ка зближавању Католичке и Православне цркве, с обзиром на заједничке изазове са којима се суочавају, сматра новинар Радио Ватикана.

Током своје посете Софији државног секретара Ватикана кардинала Пјетра Паролина ће примити председник земље Росен Плевнелијев, премијер Бојко Борисов и главни муфтија Исламске заједнице код нас Мустафа Хаџи. Програмом посете је предвиђен и састанак са поглаваром Бугарске православне цркве, Патријархом бугарским Неофитом. Овај састанак је договорен  још у октобру прошле године приликом посете нунција монсињора Анселма Гујида Пекорарија Патријаршијском дому.

„Још тада је посебан акценат стављен на питања везана за бригу за најсиромашније, очување животне средине и избеглице, а која ће вероватно бити конкретније размотрена доласком кардинала Паролина, каже Димитар Ганчев. Пре него што ће допутовати у Бугарску, кардинал Паролин ће посетити Македонију где ће, по његовим речима, једна од основних тема разговора бити избеглице, а свима је познато да је ово веома актуелно и осетљиво питање и за нас.“

По питању избеглица представници две Цркве стоје на две различите позиције. Док Бугарска православна црква позива државу да затвори врата мигрантима, папа је апеловао да владе и народи не окрећу леђа избеглицама.

„У декларацији коју су папа Фрања и патријарх московски и целе Русије Кирил потписали на састанку одржаном у фебруару ове године на Куби, стоји да две Цркве имају општехришћански однос према избеглицама, подсећа Димитар Ганчев и додаје да је ова тема веома блиска патријарху Неофиту и кардиналу Паролину. Још у прошлогодишњем разговору са бугарским патријархом је апостолски нунциј Пекорари рекао да је поглавар Католичке цркве такође забринут за избеглице, али је уз то подвукао да оне треба да поштују законски систем и друштвени поредак земаља приматељица, без привилегија. Дакле, поглед верника на проблем с избеглицама треба да буде одређен начелима хришћанства, што је један од главних циљева бискупских конференција организованих широм Европе. На генералној аудијенцији у Ватикану у среду папа је још једном упутио апел лидерима европских земаља да отворе своја срца и врата мигрантима и избеглицама које траже уточиште.“

Време је да једно међудржавно питање нађе одговор, каже Димитар Ганчев и подсећа нас да се прошле године навршило 25 година од обнове дипломатских односа Бугарске и Ватикана, али основни уговор између двеју земаља и даље није потписан. А овим документом би Римокатоличка црква постала правно лице са правом присуства у војсци, болницама и затворима код нас.