Васиона је бескрајна и загонетна и врло ретко нам разоткрива неку своју тајну. У нади да пронађемо одговор на вечито питање: Да ли постоји живот на Марсу, ка Црвеној планети су лансирани сонда „Trace Gas Orbiter“ (TGO) и модул за слетање „Скјапарели“ који ће тражити доказе да нисмо сами. И све то у склопу мисије „ЕкзоМарс 2016“ (Ексобиологија на Марсу).

Када је прошле године амерички ровер „Кјуриосити“ открио воду на Марсу, свет је поверовао да је човечанство свега на корак од тога да прецизира постојање ванземаљске цивилизације. Данас научници из Европске свемирске агенције и руског „Роскосмоса“ покушавају да направе следећи корак и можда најзад да докажу да ли постоји живот на Марсу.

- Главни задатак сонде је да направи детаљну анализу атмосферских гасова са Марса који могу да буду биолошког порекла, исто као и анализу садржаја водне паре и подземног леда, објашњава проф. Јорданка Семкова са Института за космичка истраживања Бугарске академије наука. Биће истражена радијација на читавој траси до Марса и у његовој орбити а уз помоћ бугарске апаратуре „Љулин МО“.

Проф. Јорданка Семкова руководи екипом научника који су разрадили дозиметријски апарат „Љулин МО“ као део модерне космичке опреме. Њиме ће се мерити радијација галактичких космичких зрака и сунчевих космичких зрака, као и секундарно зрачење на Марсу. То је посебно важно за посаде будућих пилотираних летова до Црвене планете. Показало се да је управо радијација једна од основних препрека за човека да слети на Марс – једноставно допустиве границе накупљања радијације се достижу за 900 дана, а путовање до тамо траје око три године.

- Летимо 900 дана, што значи да ћемо после њих надмашити максимално допустиве дозе радијације што ће увећати ризик од рака и других обољења за космонауте, објашњава проф. Цветан Дачев, члан стручне екипе. Научници сада имају на располагању 10-15 година да реше тај проблем, пре слања човека на Марс. С тим у вези се намеће и питање да ли роботи не могу да обаве тај посао и то боље од човека? Јасно је да ће пре или касније човек лично истраживати Црвену планету. Питање је колико ће људи бити послато и у којој је мери толико промовисани у медијима пројекат „Марс 1“ о стварању људске колоније на планети реалан. Мислим да је пре лажа.

Прве податке у склопу мисије „ЕкзоМарс2016“ очекујемо 4. априла ове године, а путовање до Марса ће потрајати седам месеци. И ако испадне да у атмосфери Црвене планете постоји метан, то ће значити да је тамо могућа и биолошка активност. Међутим, проф. Цветан Дачев је пре скептичар.

- Сматрам да живот на Марсу, чак и да је некад постојао, то је било пре неколико милијарди година, када је планета била у довољној мери топла и имала атмосферу. А изгубила ју је, јер је стално разноси сунчеви ветар пошто је маса Марса мања од Земљине и не може да је задржи. Различити фантастични сижеи у којима човек слета на Марс и трансформише њену атмосферу стварајући нову, за мене су утопија. То је једнако покушавати да радимо против Сунца – нешто што се не може десити. Ми никада нећемо поседовати енергетику једнаку оној Сунца да бисмо били у стању да створимо и задржимо атмосферу на Марсу.

И мада су сада погледи научника уперени у Црвену планету, управо Месец ће постати прво небеско тело које ће примати регуларне пилотиране летове. Према проф. Јорданки Семковој то ће се десити већ идућих десет година. Месец ће се претворити и у базу за летове на Марс.

- Тешко да можемо говорити о колонизацији Месеца и да ли ће то уопште бити за нас занимљиво. Нити Месец, нити Марс нуде повољне услове за живот – тамо ћемо ићи ради потребе и спровођења научних истраживања. Тако да Месец није резервна варијанта Земље и треба да чувамо нашу планету да бисмо и даље на њој живели.