Један од великих холивудских редитеља – Тед Кочев,  опет је посетио  Софију. Одрастао је у Канади у породици бугарских емиграната. Завршио је енглеску литературу на Универзитету у Торонту, а са 24 године је постао најмлађи редитељ СВС – Canadian Broadcasting Corporation. За име Теда Кочева везују се неки култни филмови као што су „Занат Дудија Кравица“ („The Apprenticeship of Duddy Kravitz“) који му је донео "Златног медведа" у Берлину и номинацију за Оскара за најбољи сценарио. Два пута се такмичио и за Златну палму Канског фестивала.

У Бугарској редитељ је био по други пут – на позив Софије филм феста. Сећа се како је наш главни град за време комунизма изгледао посве друкчије, док је сада центар престонице веома лепо уређен. Кочев је приликом овог свог боравка испричао и о свом познанству са великим бугарским интелектуалцем Петром Увалијевим (познатим и под уметничким именом Pierre Rouve)  - филмским продуцентом, сценаристом, предавачем, теоретичарем уметности, писцем, преводиоцем. Кочев је продуцирао један одличан филм Антонионија – „Увећање”, али пошто је био предуг, требало је да се скрати. Прослављени италијански редитељ је прихватио све идеје тада 28-годишњег Кочева који и данас памти његове речи: „За разлику од вас у Холивуду, ми у Италији не мислимо да је филмски дијалог толико битан. По нама је филм слика, лик, док дијалог препуштамо у већој мери позоришту.” Данас Кочев признаје да када пише своје сценарије, настоји да прикаже првенствено  слике.

„Занимају ме више путовања у себе, људи који покушавају да открију своју суштину. Моја остварења су неретко посвећена овој теми, као и путу до себе који није нити лак, нити кратак. Као рецимо у филму Wake in Fright (Outback)-"Буђење у ужасу" - главни јунак мисли да је различитији од осталих. Али у неком тренутку укапира да смо сви у истом чамцу. Слично томе и у филму "Занат Дудија Кравица" неко каже главном јунаку: "шта  стално јуриш тамо негде, не можеш ли да часак само станеш, као да имаш пропелер у дупету." И мој животни пут је био отприлике исти. Нисам знао шта сам у стању да постигнем, нисам био свестан до које сам мере под утицајем свог порекла и докле сежу моје могућности.” 

Међу филмовима које Тед Кочев приказује на Софија Филм Фесту је „Рамбо: Прва крв”. Занимљиво је што овај култни филм има два финала. Продуцент није хтео да јунак Сталонеа остане жив. Решио је да испровоцира реакције публике у Лас Вегасу. Након тобожњег „самоубиства” у сали се зачуло: „Да је редитељ овог филма овде, требало би да се обеси о прву бандеру!” И Кочев је тада рекао супрузи: „Ајмо брже напоље, пре но што су нас линчевали.” У свим анкетним картама могло се прочитати једно исто: бриљантни акциони филм, али како вам паде на памет да на крају погубите главног јунака? Продуцент је био стварно збуњен овим одговорима, али је Кочев извадио из џепа папирић на коме је био написан друкчији финале и тако је Рамбо остао жив. DVD верзије међутим су са два финала. Који се завршетак филма више свиђа Кочеву? „Филм који има срећан крај – то је популарнија варијанта. Остварења која добију несрећан крај по мени су интелигентнија. Ја сам овај филм завршио на два начина, зато ми се допадају обадва” - каже он.

Већ деценијама Тед Кочев жели да сними филм о спасавању бугарских Јевреја за време управљања цара Бориса ІІІ, када је све било припремљено да они буду одвезени у немачке концентрационе логоре у Пољској.

„Стварно већ читавих 40 година сањам да направим такав филм. Али кад год у Холивуду причам о свему што се тада догодило у Бугарској, нико ми не верује. Кажу ми: кад би та историја била стварна, а она је сама по себи јединствена, сви ми бисмо је знали. Ма колико невероватно звучала, ова прича је истинита. Почео сам да пишем сценарио, имао сам доста разговора са члановима царске породице – са Маријом-Лујзом, ћерком цара Бориса Трећег, са Симеоном Сакскобурготским – њеним братом и са његовим нећаком Херманом. И ево, после неколико драфтова, сценарио је скоро готов. Сада тражим новац за снимање филма.”

Редитељ рачуна на субвенцију из Канаде. Поред тога је поднео захтев за стицање бугарског држављанства. Оно ће му омогућити да аплицира за финансирање из европских фондова.

Теду Кочеву је на отварању филмског форума у Софији додељена Награда Софије за допринос развоју филмске уметности, а дан касније му је уручен и орден Златног века Министарства културе.

Превела: Ана Андрејева