Четврту годину заредом је у Бугарској одржана кампања „Прошетај километар у њеним ципелама“ у којој су мушкарци на штиклама прошетали градом како би скренули пажњу јавности на насиље над женама. Ове године се представници јачег пола у дамској обући прошетали главном трговинском улицом Софије – булеваром „Витоша,“ носећи транспаренте с натписима против породичног насиља и сексуалног злостављања. Због јаке кише марш на штиклама није био такмичарског карактера, већ пре би се рекло да је то била пријатна пријатељска шетња. Моника Писанканева, шеф фондације „Ресурсни центар – Билитис“ и један од организатора догађаја испричала нам је који је главни циљ ове наизглед забавне иницијативе:
„Циљ шетње је да скренемо пажњу јавности на овај проблем, што је предуслов за покретање дискусија које би довеле до законодавних измена или ако ништа друго, онда бар да подстакну институције да ефикасније обављају своје обавезе у циљу превенције и заштите жртава насиља. Свака четврта жена у Бугарској је жртва породичног насиља, али је број оних које се осуђују да проговоре о насиљу у кући и потраже помоћ, односно заштиту веома скроман. Законом о заштити од насиља у породици предвиђен је сет мера уколико жена која је постала жртва поднесе жалбу суду. У том случају, одлуком суда насилник може одмах да буде удаљен из стана, а жртва може да буде смештена у склониште за жене жртве насиља. Дакле, за све то је потребно да жртве буду активније и предузму потребне мере.“
Моника Писанканева је открила чега се жене највише плаше и шта их заправо спречава да потраже помоћ: „Насиље у породици обично наилази на друштвену осуду због чега се жртве стиде да пријаве насиље, плаше се да признају да су биле жртве, а такве жене су често економски зависне од својих партнера због чега не желе развод брака. Оне су у знатно тежој ситуацији у поређењу са женама које су самосталне и независне. Традиционалне норме, које налажу да жена обавезно оснује породицу, те да поштује вољу мужа као главе породице, у великој мери стварају предуслове за неједнакост из које се рађа насиље.
Киша није уплашила Стојана Михајлова и он се придружио групи мушкараца на високим потпетицама. Ево шта је рекао он о проблему са насиљем над женама и иницијативи подршке:
„Лепо смо се провели данас, било нам је забавно, али сам све време размишљао да су високе потпетице, у ствари, дело Свете инквизиције. То што жене проживљавају на штиклама једнако је херојству, поготову када су у питању већа одстојања. Многи људи треба да схвате да су мушкарци и жене људска бића која се можда по много чему разликују, али свако од њих има своју тачку гледишта и право. Морамо се узајамно подржавати и поштовати.“
Кристијан Брајков из Националног центра за безбедни интернет саветовао нам је које мере треба да предузмемо у случају насиља у виртуелном простору.
„У случају онлајн сексуалног узнемиравања и злостављања битно је да се ради не само са жртвом насиља, већ и са насилником јер је често и он сам био жртва злостављања које је касније подстакло насилно понашање. Развој интернета надмашио је прогрес законских оквира, притом не само у Бугарској. Овде се све више ради у том правцу. На међународном и националном нивоу тешко се може навићи на темпо интернета који се стално мења.“
Кристијан је такође учествовао у шетњи и прошетао километар у женској обући.
„Тешко је бити у њеним ципелама, потребна вам је снага духа и посебна устремљеност како бисте себе поставили на место другога. Није лако, али је корисно, јер на тај начин проширујете свој поглед на свет.“
Овогодишњи марш високих потпетица биће запамћен по пријатним емоцијама које су донеле прегршт забаве и смеха, али и мало бола због изврнутих зглобова. Сви учесници су се сложили да није лако бити у „њеним ципелама.“ Мушкарци се надају да ће шетња испунити свој циљ и јавност ће посветити нешто више пажње том проблему. У поређењу са прошлим годинама ове године иницијатива ужива већу подршку фондација за заштиту и других организација, али је, нажалост, због лоших временских услова број учесника био мањи. Потребно нам је још пуно времена и напора како бисмо „скочили“ у њене ципеле.
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..