Договори ЕУ са Турском у циљу превазилажења миграционе кризе који су постигнути 7. марта у Бриселу и даље су објекат критика, а поједине државе чак им се оштро супротстављају. Мађарски премијер Виктор Орбан, на пример, изјавио је да му земља неће учествовати у схеми директног пријема сиријских избеглица са територије Турске. Кипар је рекао да неће дићи свој вето на наставак преговора о пријему Турске у чланство ЕУ због страховања да ће то пољуљати шансе склапања споразума о уједињењу острва. Резервисана је и Бугарска, ако је судити по неким званичним изјавама Софије уочи новог самита ЕУ са Турском.

У писму упућеном председнику ЕУ Доналду Туску премијер Бојко Борисов је затражио од ње да предвиди обезбеђење свих својих граница са Турском. Према Борисову, ЕУ треба да помаже свим државама „на првој линији фронта“ у покушају да се супротстави избегличком таласу, а да се не занима само обезбеђењем грчко-турске морске границе, већ преговори са Анкаром да укључе и црноморску границу Уније са Турском. Према посматрачима, ови захтеви Софије једнаки су захтеву пружања гарантија да ће Турска обустављати мигранте не само у правцу Грчке, него и у правцу Бугарске. Софија такође сматра да укидање визног режима ЕУ са Турском не треба повезивати само са датумима, већ и са резултатима примене споразума са Турском о реадмисији. Бугарска није против отварања нових преговарачких поглавља за пријем Турске у чланство Уније, али сматра да треба поштовати постојећи до сада механизам, а не мењати га у зависности од избегличког проблема. У противном може да се компромитује преговарачки процес са другим државама.

Међутим, Бугарска има претензије и у погледу контроле коју ће ЕУ вршити у будуће на својим спољним границама. На састанку министара унутрашњих послова држава чланица ЕУ, бугарска делегација је изричито инсистирала да заштита спољних граница треба да буде „подељена одговорност“. Тако је језиком дипломатије бугарска страна изразила неслагање са плановима ЕК да будућа Европска агенција за граничну и обалску стражу поседује овлашћења која ће бити за рачун националног суверенитета приликом обезбеђења граница, чак и ако се ради о спољним границама ЕУ. У том контексту Софија је против идеје да директор те Агенције једнолично доноси решења и инсистира на већем учешћу држава чланица када се одлучује о размештању европских граничних снага на њиховим границама. Софија такође сматра да будућа европска гранична и обалска стража треба да укључује не само земље Шенгенског уговора, него и такве какве су Бугарска и Румунија како оне не би постале тампон зона ЕУ. Према бугарској страни, очување шенгенских граница не може да се претвара у апсолутни приоритет, изузимајући државе које су такође на спољној граници ЕУ. Тим пре ако се афирмише и дискутабилна идеја да у посебним граничним ситуацијама нова Агенција интервенише чак и без позива одговарајуће погођене околностима чланице ЕУ.

Отворених питања уочи новог сусрета ЕУ са Турском ове недеље је исувише много и исувише су сложена да бисмо очекивали коначно сређивање проблема. Реч је о питањима са којима Европа се није суочавала до сада и која треба да реши једном новом, општеевропском политиком у синхрону са интересима свих заинтересованих држава.

Превод: Александра Ливен