Јавне финансије свуда захтевају повремену санацију. Ове године у Бугарској се она поклопила са традиционалним пролећним чишћењем, а томе је дао тон премијер Бојко Борисов који је наредио обуставу јавних набавки у вредности од једне милијарде евра. У то се укључила и Комисија за заштиту конкуренције која је већ дуго времена чинила,до сада неуспешне, напоре да уведе ред на домаћем тржишту течних горива којем се приписују сви могући грехови. Комисија до сада није успела да прикупи потребне доказе који би потврдили у јавности широко распрострањене сумње да постоји картелско договарање цена између већих ланаца бензинских станица и доминантан положај једине рафинерије у Бугарској. „Сада је дошло време и ми смо прикупили довољно доказа за спровођење праве истраге“, изјавили су из Комисије за заштиту конкуренције, очигледно имајући у виду рекордно ниске светске цене нафте и прилично спорији темпо пада цена бензина и дизела на пумпама у земљи. Штавише, један веома контроверзан, али врло моћан и утицајан бизнисмен из Варне већ неколико месеци својим пословањем практично доказује да постоји картел који одређује цене, јер се он руководи искључиво тржишном логиком и то му омогућава да течна горива продаје по 20 одсто нижим ценама.
Тренутно је у фокус пажње Комисије за заштиту конкуренције доспело седам највећих дистрибутера бензина и дизел горива, укључујући и светске брендове. „Ова одлука је храбра, јер се односи на велике светске јавне компаније“, рекао је потпредседник владе Томислав Дончев и уједно обећао Комисији „било какву помоћ и подршку,ако јој буде потребна“.
Иако је сама Комисија за заштиту конкуренције признала да је доказивање постојања картелског споразума посебно тежак задатаки захтева доста времена, она не крије да је овог пута чврсто решена да иде до краја. А он може бити прилично непријатан за трговце, јер би био везан за изрицање новчаних казни у износу до 10% годишњег промета који, иако остварен на малом тржишту, није за потцењивање, имајући у виду да је Бугарска по високим ценама горива међу првих пет европских земаља. У питању је много новца. Да не говоримо о удару на имиџ и углед који увек има и конкретне додатне економске и финансијске димензије.
Јавност је, наравно, поздравила мере против високих цена предузете од стране Комисије за заштиту конкуренције, тим пре што је и министар финансија Владислав Горанов наговестио да се, ако све буде ишло по плану, на срећу возача, може очекивати пад цена течних горива на бензинским пумпама. Ове наде јача и чињеница да Комисија планира да истражи понашање не само малопродајних трговаца, већ и произвођача горива. У овом случају то је једина рафинерија нафте у Бугарској, односно руска нафтна компанија „Лукојл“, за коју постоје сумње у злоупотребу доминантног положаја, зато што, према документима, она своје производе на страним тржиштима продаје јефтиније него на унутрашњем тржишту.
Да ли ће овог пута иначе добре и достојне похвале намере да се заштите правила слободне конкуренције на тржишту горива у Бугарској бити крунисане успехом, тешко је рећи. Али, неоспорно је да су аргументи којима је Комисија за заштиту конкуренције образложила свој приступ нетржишном понашању, прилично убедљиви. Међутим, борба против нафтних гиганата неће бити лака.
Превела: Марина Бекријева
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..