„Када сам био млађи имао сам навику да сводим рачуне и тако сам откривао логику у свом развоју – прича прослављени музичар. Приметио сам да на сваких пет година долази до неке значајније промене. У једно време сам престао са свођењем биланса, али знам да ме те промене неизоставно прате у животу. Не окрећем се натраг, живим у ритму таласа који долазе и одлазе и све то интуитивно осећам. Васпитао сам себе да бришем све што је прошло, да живим што је могуће више у данашњости, са безазленим сновима који оличавају моје жеље о будућности. Као да ме западни рационални модел планирања (не заборавимо да је он био раније раширен и на нашим источним просторима) за пет година унапред, замара. Схватио сам да у музичком свету није нимало страшно ако ниси попунио календар за предстојећих неколико година. Ствари се одвијају природним током, ангажмани се сами ређају, а и начини реализације су разноврсни. Они не следе увек жељени правац оних који јуре каријеру. Живот нам пружа сијасет могућности.“

Теодосиј Спасов је веома рано добио признање и стекао популарност. Пре но што напуни 30 година већ је имао богата сценска искуства. Догађало се да једног дана свира на свадби или сабору, а сутрадан – у дворани „Блгарија“ или на међународном џез фестивалу. Шта му је остало урезано у сећање из раних година:

„Било је то безбрижно време, моји родитељи су били живи и снажно су ме подржавали. Програм ми је био згуснут: снимци, свирање на свадбама, концерти. Оне године везане су и за једно од мојих омиљених места у Пловдиву – Музичку академију која се налази изнад Античког позоришта. Отада сам се, наравно, променио. Добро је да се човек мења, да се развија, да се удаљава од сопствених конзервативних схватања и расположења. Васпитан сам у патријархалном и конзервативном фолклорном духу. У Националној школи фолклорних уметности „Филип Кутев“ у Котелу, као и на Академији продубљено сам изучавао традицију, премда сам већ био кренуо неким авантуристичким стазама. Смисао живота по мени је у томе – да до краја останемо трајно ангажовани на нашем усавршавању. И да достигнемо што је могуће већу висину на путу ка племенитим сферама наше душе. Томе би требало да се посветимо – савршенству, љубави, раду, људскости. Што више места правимо људскости у нашем животу, то снажније се у нама разгорева Божија варница.“

Теодосиј Спасов је имао прилике да свира са велемајстором удараљки Трилоком Гуртуом, саксофонистом Дејвом Либманом, са перкусуонистом Билијем Кобамом, гитаристом Казумијем Ватанабеом и многим другим. У току три години је учествовао у чувеном ирском плесном шоу програму „Riverdance“. Између домаћих музичара његови партнери су били џез-певачица Јилдиз Ибрахимова, кларинетиста Иво Папазов-Ибрјама, хармоникаш Петар Ралчев, трио „Акустична верзија“, џез пијаниста Милчо Левијев, флаутиста Симеон Щерев…За који дан заједно са ћеманџијом Пејом Пејевим и петоро мађарских музичара креће на турнеју по земљи:

„Предстоји ми пројекат који се зове „Дунавско братство“ – изводи се на иницијативу Мађарског културног института у Бугарској и Министарства културе Бугарске, а посвећен је националним празницима Бугарске и Мађарске који се обележавају у марту. Захваљујући мом музичком братимљењу окупила се група у којој су мађарски извођачи Никола Паров (мултиинструменталиста), његова супруга Агњеш Херцко (певачица), Михај Борбеј (врсни џез саксофониста и такође запажени мултиинструменталиста). Михај свира у његовом трију чији су чланови Миклош Лукач – цимбало и Андраш Деш - перкусије. Одсвираћемо наше ауторске композиције, једна од којих је посвећена мађарском композитору Бели Бартоку, поводом 135 година од његовог рођења.“

Концертни обилазак почиње 9. марта у Габрову, а укључује још седам градова – Варну, Пловдив, Велико Трново и др. Нешто касније такви концерти ће бити одржани и у Мађарској.