Сваке године 14 хиљада Бугара умире због аерозагађења, стоји у извештају Европске агенције за животну средину. Основни узрок скраћеног за у просеку седам месеци животног века људи јесте прекомерно загађење ваздуха финим честицама прашине, стоји још у документу.

Паралелно са европским извештајем обелодањено је још једно истраживање – са много згрожавајућим подацима. На округлом столу одржаном у Народном собрању на тему „Колико је загађен ваздух који удишемо“ председник Бугарског удружења болести плућа Дијана Петкова је саопштила да сваке године 18 хиљада Бугара умире од болести које су проузроковане загађеним ваздухом.

Када се прекомерне количине штетних материја – какви су фине честице прашине, сумпор-диоксид, азотни оксиди, олово – нађу у људском организму после сваког удисаја, оне стварају опасност по здравље. Плућна, срчана и мождана обољења, оштећења репродуктивне функције – то је само незнатан део последица еколошког проблема. Али када смо по показатељу „морталитет“ осми на Старом континенту, онда је наша земља међу лидерима у рангирању европских градова са најзагађенијим ваздухом, јер се од пет најзагађенијих градова четири налазе у Бугарској. То су Перник, Пловдив, Плевен и Добрич. Према истраживању Светске здравствене организације које цитира Гринпис, због загађеног ваздуха у нашем главном граду ризик од рака плућа је повећан за преко 25%.

- Истраживање садржаја честица прашине сведочи да преко 90 процената градског становништва има проблеме са нивоом загађења, изјавио је Валери Серафимов из Извршне агенције за животну средину.Ако је током године минимум у 35 дана надмашена норма присуства финих честица прашине у ваздуху, онда постоји проблем са тим загађивачем. А 2015. г. у Видину је таквих дана било 187, тј. половина године прошла је у знаку прекорачења норме. Други град са акутним проблемом је Плевен са 138 дана прекомерног загађења.

Основни извори ових честица су сагоревање чврстих и течних горива у домаћинствима, аутомобилски саобраћај и индустрија. А међу најједноставнијим начинима ограничавања аерозагађења су ограничавање градског саобраћаја, пројектовање нових зелених зона, редовно прање улица и, пре свега, коришћење еколошких горива за грејање. Сва та решења су у рукама општина, каже Валери Серафимов.

- Свака општина треба да обезбеди становништву приступ бољим изворима грејања, какав је природни гас. У многим насељима су изграђене одговарајуће инсталације. Тако да ко жели и располаже неопходним финансијским средствима, може да се прикључи систему и тако ће допринети квалитетнијем ваздуху. Али док не убедимо људе да треба да користе еколошка горива нећемо достићи допустиве норме.

Проблем је у томе што се најсиромашнији греју пећима на чврста горива. Стручњак признаје да је управо то разлог да Министарство животне средине и воде још увек не предузима драстичне мере у циљу забране тих сировина. Према последњем попису становништва из 2011. г. 57% Бугара се греје чврстим горивом, 26% – струјом, 14% користи централно грејање и свега 2,5% – гас.

Међутим, да ли је нормално да због мањка социјалног решења људи и даље удишу загађени ваздух?

- Свакако, то није нормално, али таква је ситуација у Бугарској – сиромашно становништво које користи нееколошка горива. Данас знатан део домаћинстава прелази са централног на грејање на дрва и угаљ, јер је оно јефтиније. Тако да, како се каже, све је у рукама народа, коментарише Валери Серафимов.

За решавање проблема са загађеним ваздухом Бугарске издвојено је 120 милиона лева из оперативног програма за животну средину. Осим тога ове године општине ће примити још 111 милиона лева за изградњу зелених зона и замену аутобуса јавног саобраћаја еколошким.

Превод: Александра Ливен