Старији Бугари добро памте емајлиране табле које су у време комунизма масовно постављане на најпрометнијим локацијама у центру градова, јавним местима, на улазима у предузећа и у производним погонима. И данас, као и тада, натписи на многима од њих звуче смешно и чудно као што су, рецимо, ови: „Један допуштен шкарт је проблем за цео колектив“, „Сви достојни комунисти – сложно под земљом! Рудници „Перник“. Таквих примера има колико хоћете. Ове табле које осликавају дух времена инспирисале су немало колекционара. А када колекционарску страст за сакупљањем тих старих и одбачених предмета поседује човек који је по професији историчар, резултат може бити неочекиван, на пример, изложба смештена у плевњи! Управо тамо је своју колекцију табли изложио Пламен Сабев, директор Историјског музеја у Попову.

„Занимају ме све ствари чије је време прошло и одбачене су, а такође и дух оног времена које је изнедрило многе забране које су људима на све могуће начине утувљиване у главу, каже он. – Мислим да су натписи на таблама и партијски слогани служили управо овој сврси. Моја животна филозофија је другачија – човека не треба васпитавати кроз табле и упозорења, није потребно га стално упућивати „скрени лево“, „скрени десно“. Али, доба је било такво и ми морамо сачувати успомену на њега, чак и кроз табле.“

Ако се табле могу посматрати као својеврсно сведочанство времена, какав би био однос према њима рецимо после миленијума?

„Оне ће у сваком случају бити сећање на једно време униформисања, али за хиљаду година ово обележје би могло бити још израженије, сматра  Пламен Сабев. – Имам у виду да може доћи време када нећемо размишљати, већ ћемо бити програмирани у ком правцу да се крећемо, шта да радимо итд. Иако нисам фантаст, могу претпоставити да ће доћи време реда, норме, оквира. Сада немамо табле, али ево, сакупљамо старе и са носталгијом се сећамо оног доба, иако и то није за похвалу.“

Табла коју би Пламен Сабев свакако волео да има у својој колекцији, гласи: „Народна милиција је пулсирајуће срце партије“. А желео би да је поседује због подтекста и двосмислености натписа који је плод ума неког не тако паметног партијског активисте.

Према запажањима историчара, за разлику од претходног, у ново време  након пада тоталитаризма нису се појавиле табле са оригиналним натписима, већ се само копира технологија израде старих. Иако су направљене од емајла и својим изгледом подсећају на оригиналне, ове табле нису аутентичне. Имитације типа „У капитализму човек експлоатише човека, док је у комунизму обрнуто“, као и многе сличне на ту тематику могу се наћи на интернету.

Оригиналне табле се ипак још увек могу пронаћи у откупно-сабирним  центрима секундарних сировина или око зграда које се руше. „А када су оне поклон од пријатеља, остављају успомене за цео живот“, каже  Пламен Сабев, за кога је историја предмета вреднија од њега самог. Он намерава да једног дана своју колекцију поклони Историјском музеју у Попову, којем је већ донирао збирку старих књига са аутограмима.

Превод: Марина Бекријева