Античка вила „Армира” је најраскошнији приватни дворац из римског доба који је пронађен на бугарском поднебљу. Према археолозима вила је подигнута у другој половиниI в. н. е., на поседу угледног трачког племића. У нашим данима она представља најбоље очувани образац римске провинцијалне архитектуре и уметности. Зидови свих просторија на првом спрату обложени су белим мермером, због чега је она позната и као Мермерни дворац. Према стручњацима, вила у долини реке Армира је грађена 20-25 година после освајања Тракије и њеног претварања у римску провинцију. Посед на коме је изграђен „Мермерни дворац“ заузима око 1.000 кв. м. Након изградње зграда је више пута преуређивана према укусу власника који су се током година мењали.
Након више од 300 година процвата, у другој половини IV в. вила „Армира“ је спаљена и опљачкана. Њене руине уништио је разорни земљотрес крајем IV века. Вила је случајно пронађена 1964. г. приликом ископних радова за изградњу акумулације. Данас посетиоци остају задивљенисавршено израђеним мермерним плочицама и плочамау свакој просторији дворца.Мозаик од црних, белих и шарених каменчића који су радили искусни антички мајстори обухвата површину од 400 кв. м. Он је драгоцено сведочанство о спољашњем изгледу и начину живота људи који су ту живели пре две хиљаде година. На мозаику се виде и фигуре грчких богова: Аполона, Артемиде, Пана итд. „Армира” је музеј на отвореном, а у њој је све конзервисано у аутентичном облику, каже Величка Чорбаџијева – кустос Општинског историјског музеја Ивајловграда.
„Вила „Армира” јеимпозантнидвоспратни римски дворац који само на првом спрату има 22 просторије, међу којима супросторија за славље, спаваћа соба, пријемна соба, луксузно купатило са сауном. Све просторије су распоређене око великог базена у центру зграде, а око њега се налазе парапети од мермера са мермерним хермама у част бога Хермеса који се сматрао заштитником куће и трговаца. Власник виле је највероватније трговао мермером из налазишта у овом региону. Подови свих просторија виле су прекривени савршено израђеним мозаицима. У ствари, ово је највећи налаз мозаика у Бугарској.”
„Античка бела вила приказује модне трендове римских мозаика од I до IV века. Они су међу најстаријим који су познати на нашем поднебљу. Одликују се флоралним и геометријским мотивима, при чемуглавно место заузимају листови бршљана, нар, цветови лотоса и лиљана“- каже Величка Чорбаџијева и наставља:
„Свугде је заступљен лик Медузе Горгоне која је симбол виле „Армира“. Функција овог лика грчке митологије, од чијег погледа су се људи претварали у камен, је да штити кућу и њене власнике од злих погледа. Веома добро очуван је лик Медузе у соби за госте, а посетиоци стичу утисак да их њен поглед прати са свих страна просторије. Према митологији, поглед овог чудовишта претвара у камен свакога ко има лоше помисли о власнику куће. Поред овог митског лика, на многим местима у вили „Армира“ на мозаику се може видети свастика приказана у шест варијанти. Ту она представља симбол круга живота који је у уметности Блиског истока познат много пре нове ере. Овај симбол штити кућу и плодност“, каже Величка Чорбаџијева.
Вила „Армира“ је за посетиоце отворена пре две године, након реконструкција извршених у оквиру различитих европских програма. Она је део туристичког покрета „100 националних туристичких објеката”. Отада до данас број посетилаца у овом региону је вишеструко повећан, а до краја 2015. године Мермерни дворац у долини реке Армира посетило је око 150.000 туриста.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: bulgariatravel.org и wikipedia.orgСнежанка је врх у Родопима који је назив добио по снежној одећи у коју је одевен од новембра до маја. Врх Снежанка удаљен је 15-ак километара од града Смољана, а висина му је 1.926 метара што га чини највишим врхом у околини зимског центра Пампорова,..
Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар..
Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..