Да ли најсиромашнија земља ЕУ може себи приуштити луксуз да баци 670.000 тона хране годишње? Очигледно је тако, чим не предузима мере да се вишак хране користи за помоћ људима у невољи. Истовремено сваки пети Бугарин живи испод линије сиромаштва. Превелика производња прехрамбене робе и армија гладних - ако је могуће да се нађе баланс између те две крајности, решење лежи у креирању подстицајне државне  политике, постојању активних друштвених организација и подизању свести грађана. И док бугарски политичари још увек истражују европска  искуства у спречавању расипања хране, а бизнис је ометан да донира неискоришћену храну, пружањем помоћи сиромашнима бави се углавном невладини сектор.

Банка хране Бугарске је једна од организација које прикупљају вишак намирница од произвођача, прерађивача и трговаца и потом их дистрибуирају онима који себи не могу приуштити храну. „С једне стране, ми је спасавамо, а с друге стране, помажемо људима у невољи“, каже извршни директор Банке Цанка Миланова и наставља:

„У свету се расипају и уништавају велике количине хране, понајвише због чињенице да се производи више прехрамбених производа него што је потребно за потрошњу, како би се задовољили укус и потребе чак и најпробирљивијих потрошача. Међутим, и поред изобиља хране код које је вишак производње око 40 одсто, енорман број људи нема довољно хране или чак гладује.“

Готово све животне намирнице које улазе у Банку хране, обезбеђене су од произвођача и прерађивача прехрамбених производа. Донације супермаркета су занемариво мале. Великим трговинским ланцима није у интересу да донирају прехрамбену робу због пореског апсурда, како не би трпели велике губитке.

„Недостају подстицаји за донирање хране, чак и када јој ускоро истиче рок трајања, објашњава Цанка Миланова. – Ако она оде у шкарт, неће донети приходе у државни буџет. Али ако буде донирана, правно лице ће морати да плати ПДВ по стопи од 20% на њену вредност, што је апсурдно, али истинито. И пошто је јасно да ће неискоришћена храна завршити у смећу или пећи за спаљивање отпада, велики финансијски терет за предузетнике и трговце у чијој су понуди прехрамбени производи, нема разумно објашњење.“

Међутим, није само лоше пореско окружење разлог што трговински ланци нису заинтересовани да донирају робу која је пред истеком рока трајања. Они у великој мери успевају да је продају захваљујући промоцијама, иако смањене цене немају увек позитиван ефекат. А то је из једноставног разлога што људи купују превише намирница, а онда бацају вишак хране. Према истраживању Софијске општине, само у главном граду је прошле године избачено 64.000 тона прехрамбеног отпада. У циљу смањења расипања хране, у првом реду је потребно увести механизам који би омогућио да њено донирање буде профитабилније од уништавања, рекла је Цанка Миланова. Француска је недавно усвојила закон који супермаркетима забрањује бацање прехрамбене робе и обавезује их да непродату храну донирају у добротворне сврхе. У Великој Британији, Пољској и другим европским земљама донирање хране је ослобођено плаћања ПДВ-а. А у Бугарској се предлози за побољшање пореске климе већ трећу годину заредом налазе у Министарству финансија.

„Један од њих је да је вредност хране коју правно лице може донирати за годину дана, повезана са годишњим прометом, каже Цанка Миланова. – Дакле, ако вредност донираних прехрамбених производа не премашује 0,5 одсто оствареног промета да она буде ослобођена ПДВ-а, јер би произвођачи, прерађивачи или трговци уништили животне намирнице, зато што се на фелеричну робу не наплаћује порез. Други предлог је да храна чији рок трајања у тренутку донације није дужи од месец дана буде ослобођена плаћања ПДВ-а.“

Пошто се ми често упоређујемо са Румунијом, рећи ћемо и то да су ове мере већ уведене у нама суседној земљи. Ако следимо њен пример и имамо разуман приступ спречавању расипања и расподели расположиве хране, могло би се помоћи много више особа без крова над главом и људи који грцају у сиромаштву.

Превела: Марина Бекријева