У години када Радио Бугарска обележава 80 година од свог оснивања, предлажемо вам да сваког месеца гласате за песму или мелодију из Бугарске. Између свих који су се определили за песму/мелодију која добије највише гласова, жребом ће бити одређена три слушаоца који ће добити диск са музиком истог жанра ком припада музика за коју се гласало тог месеца. Гласове шаљите на мејл редакције serbian@bnr.bg.

Резултатe ћемо објављивати 15. дана месеца који следи после истека рока за гласање.

Жанрови којима припада музика у нашој наградној игри, истоветни су жанровима музичких стримова који су на Вашем располагању преко мултимедијалне платформе БНР, Радија Бинар, а које можете наћи у горњем десном ћошку сајта Радија Бугарска. Дела која учествују у наградној игри нуде вам аутори одговарајућих стримова. Зато ћемо вас у серији прилога упознати са овим нашим колегама. Они износе своје прве успомене везане за музику, радио; своје идеје, принципе и евентуалне компромисе присутне у стримовима.

Данас представљамо једног од наших колега које нам омогућавају да 24 часа слушамо онлајн своју омиљену музику. Здравко Петров је аутор емисија бугарске поп и рок музике на Програму за културу БНР и предавач историје ове музике на Националној музичкој академији „Проф. Панчо Владигеров“ у Софији. Како је он ушао у свет музике и  радија? Имао је свега пет година када су га родитељи одвели на аудицију у Националну музичку школу „Љубомир Пипков“, где је почео да свира виолину, а са 12 година се коначно определио за клавир. Као тинејџер је открио поп музику на у оно време најприроднији начин – преко радија:

„Код куће смо много слушали програме БНР, каже Здравко Петров. – Ја сам чак снимао целе музичке емисије на касетама. Моје прво сећање везано је за емисију „Гласови и мелодије које памтимо“, захваљујући којој сам заволео ретро музику.“

Рад на стриму Здравку Петрову отвара нове просторе и даје веће могућности. Дигитализацијом старих снимака он је за себе и своје слушаоце открио музику од пре 30-40 година.

„Ове песме из Тонског архива БНР вероватно су коришћене само приликом снимања програма, а онда су пале у заборав и то је нормално“, рекао је Здравко.

Такође, рад на БНР обогаћује његово знање у области свих жанрова, јер су сви ови музички садржаји део изузетно богате фонотеке радија. Здравко Петров је тзв. бугарском естрадном музиком стекао бројне фанове у Русији, где је пре више година она имала највећу публику. На његово велико изненађење, они још увек памте имена неких од наших највећих музичких звезда као што су Емил Димитров и Паша Христова који су одавно напустили овај свет. То потврђује исправност приступа радио водитеља да се фокусира на ауторе и извођаче који више нису међу нама или да открива потпуно заборављена имена, чиме свакако провоцира своје слушаоце.

„Навешћу неколико примера, наставља Здравко. - Красимира Минева је 60-их година снимила серију песама и то је било све. Поменућу и певачице Нину Светославову, Росицу Николову, Марију Мицеву која живи у иностранству од 1969. године. Пронашао сам и бројне снимке нашег врсног композитора, џез музичара и пијанисте Милча Левијева из времена када је био диригент Биг бенда БНР, као и његова дела. (БНР је престао да емитује дела Милча Левијева од тренутка када је, на позив чувеног америчког џезера Дона Елиса, напустио Бугарску 1970. године и отишао у САД, до пада комунистичког режима у нашој земљи.).

Здравко Петров не жели да прави компромисе у погледу креирања плеј листе. Дешава се да неким љубитељима одбије емитовање непрофесионалних снимака. Иначе, песме из Тонског архива БНР ретко „цензурише“- само када је, по његовим речима, текст „бутафорни или политички“. Он чак прецизира да не цензурише, већ да прави селекцију нумера у складу са мисијом јавног медија.

У фебруару, месецу љубави и вина (14. фебруара у Бугарској се обележава Дан Св. Трифуна који прослављамо као Празник виноградара, посвећен љубави према виновој лози, грожђу и вину, а последњих година се тог датума слави и дан Светог Валентина, односно Дан заљубљених), можете да гласате за следеће песме на ту тему у избору Здравка Петрова:

Превела: Марина Бекријева