Након што су 11. фебруара левица и Покрет за права и слободе поднели предлог о изгласавању неповерења влади због здравствене политике коју спроводи, идуће недеље парламент треба да донесе одлуку по том питању. Међутим, постоје озбиљне индикације да здравство није главни разлог за то гласање, а и реалан однос снага у законодавном телу, наговештава још једну стерилну политичку дебату и негативан расплет.

Идеја о гласању о неповерењу родила се међу представницима социјалистичке партије у јануару. На консултацијама са Покретом за права и слободе, осим здравствене политике су разматрани и други разлози за обарање владе какви су проблеми са унутрашњом безбедношћу и демографијом. А грешке у систему судства, корупција и организовани криминал који су присутни у последњем извештају Европске комисије о Бугарској, уопште нису разматрани као могући наводи за гласање о неповерењу, тако да је, по свему судећи, подносиоцима предлога важно једноставно имати дебату. С друге стране, да би гласање било успешно, против владе треба да се изјасни 121 посланик, док левица има свега 38, а Покрет – 30. Чак и ако већ сигурним гласовима два независна посланика додамо и друге, немогуће је достићи потребан број. Подносиоци предлога то одлично знају, али је за њих јавна расправа важнија од неуспеха. Циљ није пољуљати владу, него проверити какав је однос снага у парламенту после потреса у Покрету за права и слободе и тензија у Реформистичком блоку, који је учесник владајуће коалиције, као и тестирање степена подршке управљачима од стране невладајућих политичких формација АБВ и Патриотски фронт.

Очекивани негативни расплет ће, по свему судећи, још једном потврдити тужну бугарску традицију да већ четврт века немамо успешног изгласавања о неповерењу влади и да се ти предлози користе само као инструмент дебата, а не као законско средство за промену власти. Није случајно да је премијер Бојко Борисов демонстрирао завидан ниво спокоја коментаришући да „треба да гласамо о неповерењу, јер би у противном влади било теже…“ И с разлогом, тим пре што је његова прва влада одолела четири таква предлога – у октобру 2010. због здравствене политике, у јуну 2011. због неуспеха антикризне политике, у јулу 2011. због одржавања унутрашње безбедности и јавног реда, и у априлу 2012. због обустављања пројекта изградње НЕ „Белене“ и срозавања државне енергетске политике.

С обзиром на актуелне политичке околности можемо само да претпостављамо да ли у одговор на евентуални неуспех предлога о изгласавању о неповерењу влади, Борисов неће поновити свој омиљени потез из јануара 2011. г., када је у одговор на предлоге опозиције тражио од посланика изгласавање поверења и добио га.

Превод: Александра Ливен