Улазак Бугарске у еврозону, односно увођење евра као националне валуте обавеза је наше земље и Брисела предвиђена Уговором о приступању Бугарске ЕУ. Међутим, у њему нису наведени никакви рокови, већ само обавезе чије је извршење подложно прилично слободном тумачењу. Бугарска је добро испунила неке од обавезних критеријума, код задовољавања других је присутно колебање, а што се осталих критеријума тиче, она тренутно ради на њиховом испуњењу и у догледној будућности се очекују потребни резултати. Прихватање евра ионако није задатак који треба решити данас или сутра, већ стратешки пројекат који ће се имплементирати за око десет година.
У последње време, међутим, приметно је неколико занимљивих трендова у вези евроизације Бугарске. Представници пословних кругова се све снажније залажу за увођење евра што je могуће пре. Утицајна организација послодаваца, Бугарска привредна комора недавно је затражила од власти да до средине ове године усвоје Национални план за увођење евра, упозоравајући да ће у супротном земља бити све неконкурентнија и сиромашнија. Председник Росен Плевнелијев који је изразито прозападно оријентисан, деликатно је подржао упорне позиве пословних људи и указао на 2018. као на годину у којој би Бугарска могла да уђе у такозвану чекаоницу за евро. Димитар Радев, гувернер Бугарске народне банке и прави технократа, ипак је упозорио да не треба журити, већ сачекати резултате овогодишњих стрес тестова банака. Али ни он не доводи у сумњу европску будућност земље и предстојећу замену домаће валуте - бугарског лева евром. Уосталом, он је већ 15 година фиксно везан за евро и због тога је прилично стабилан, што је од користи за привреду и грађане.
Међутим, за придруживање еврозони Бугарска би требало да добије и позив од Европске централне банке и свих осталих европских институција. А оне, благо речено, на нашу земљу не гледају добрим оком и у њој виде пре свега извор проблема. Истина је да нико не жели да сам себи ствара проблеме. Такав је, на пример, случај са уласком Бугарске у Шенгенску зону. Она испуњава све формалне захтеве, али већ више година не желе да је приме у чланство. Као главни разлог негативног односа према нашој земљи наводи се нефункционалан и нереформисан систем судства. Што се економије тиче, ови проблеми имају још већи значај и потпуно је сигурно да ако нема озбиљног напретка у области владавине права, евро неће заменити бугарски лев који ће још дуго времена бити у новчаном оптицају. Поред тога, није јасно ни каква ће бити судбина јединствене европске валуте, а такође и какав би једног дана, после толико дугог чекања, био однос бугарских грађана према њој, који, уосталом, постаје све негативнији.
Превела: Марина Бекријева
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..