„Исплети топлину“ је назив кампање која ће загрејати ваша срца и душе, зато што је неко посветио делић свог времена људима у невољи. Поклонити мало топлине не кошта скоро ништа, али је за људе без крова над главом ово диван гест који ће можда памтити цео живот.

Људи великог срца из свих делова земље поклонили су ручно плетене шалове, капе, рукавице, чарапе и хеклану ћебад 2.050 душа које се смрзавају на улици. А иза свега овога је једна фондација која четврту зиму заредом успева да поклони макар мало топлине бескућницима.

„Има начина“ је невладина организација чија је мисија да помаже бескућницима код нас. И пошто свако од тих људи има своју животну причу, фондација је поставила себи циљ да их извуче из анонимности. Током своје кампање „Помози бескућнику“ она ће нам открити тужне животне приче људи који су се обрели на улици, а циљ је да сви нађу своје спасиоце. Једна од њих је прича мушкарца који је постао инвалид.

„На улици је већ годинама, пошто је у несрећи изгубио осетљивост једног од удова због чега је остао без посла, прича председник фондације Маргарита Соколова. Рођаци, који су такође социјално слаба лица, напустили су га јер не могу да се брину о њему. Ово је дирљива животна прича једног мушкарца који је некада имао посао, породицу и дете, а данас жели да поново буде самосталан и нађе посао. Хоће да похађа курс рачунара како би постао програмиста или техничар за рачунарство”.

На улици живе различити људи и немојмо заборавити да нико не зна шта му живот спрема.

„Главну групу бескућника чине млади људи који су се након што су закорачили у пунолетство обрели на улици, нису стручно оспособљени, немају породице, нити кров над главом, каже Маргарита Соколова. Други сегмент чине људи који су изгубили имовину пошто су постали жртве преваре, налазе се у компликованом финансијском стању или они који не успевају да измире кредите које су подигли. Велик је и број старих особа које су њихове породице напустиле, као и особа са психичким поремећајима. Али ту је и једна мала група људи који овај начин живота сматрају нормалним. Нико не зна колики је реални број бескућника у земљи. У кризним центрима у Софији може да преноћи тек 200 особа, али већина бескућника остаје на улици пошто им држава није обезбедила нити кров, нити неки посао”, објашњава Маргарита Соколова.

„С овим људима треба да се ради стално како се не би осећали изоловано, да се нађу решења за њихове психолошке проблеме који се гомилају док живе на улици, да их мотивишемо да би повратили веру у себе и закорачали сигурним корацима ка свом „испливању.“ Веома је битно да верују у свој потенцијал и да буду убеђени да могу да промене свој живот. И пошто су то људи који су запали у потпуно безнађе, крајем овог месеца планирамо да почнемо са терапијама и психолошком рехабилитацијом у кризним центрима. Следећи корак нам је да покренемо кампању за прикупљање средстава која ће бити намењена изградњи социјалног предузећа које ће обезбедити посао бескућницима. Почећемо са пилот-групом од 15-20 особа које ће бити стално запослене.”

Превенција опасности да останеш без крова над главом је од великог значаја, сматра Маргарита Соколова, наводећи као пример потребу за заштитном клаузулом приликом подизања кредита, стварањем преференцјалних могућности за запошљавање сирочади и изградњом станова за старије особе.

„Наш главни задатак је скренути пажњу јавности на бескућнике, пошто већина људи сматра да су у питању овисници – алкохоличари, наркомани, или да су то људи који не желе да раде, нити да се суоче са тешкоћама живота. На срећу, већина Бугара саосећа с њима и свесна је тога да се свако може наћи у сличној ситуацији. То је и разлог зашто су спремни да издвоје времена и средстава како би им помогли,“ рекла је у закључку Маргарита Соколова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова