Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Крај затишја?

Политиколог Прван Симеонов
Фотографија: БГНЕС

Јануар је протекао у знаку забрињавајућих догађаја до којих је дошло због хаоса на берзама, посрнуле цене нафте и нерешених блискоисточних питања. А сви ти догађаји су наговештавали улазак у нову фазу. То су показали резултати објављени у месечном извештају Института за социолошка истраживања „Иван Хаџијски.“ „Нити увођење обавезујућег система квота за расподелу миграната за сваку земљу, нити план да Турска задржи избеглице на свом тлу и одврати их од одласка у Европу, нити покушај Грчке да их шаље назад су ефикасна решења. Крши се Даблински споразум о реадмисији. Зона Шенгена је, делимично и привремено, блокирана. „Нова година у Келну“ била је велика прекретница у немачкој политици према мигрантима. Са продубљивањем миграционе кризе, почело је и „време ултиматума“ – главни актери европске сцене све више инсистирају на брзим решењима које Брисел треба да пронађе,“ стоји још у анализи.

Компликована међународна ситуација натерала је и бугарске власти да јој се прилагоде. Спољна политика је све више у рукама председника владе Бојка Борисова који више не скрива своје амбиције да покаже самосталност и брани националне интересе.

„Ово нас наводи на помисао да Борисов покушава да своје балансирање претвори у сопствену политичку физиономију, те да га сврста у националне интересе, коментарише политиколог Прван Симеонов. Борисов покушава да преокрене срећу Бугарске, коју су до сада мимоилазили озбиљни међународни проблеми, и да је претвори у капитал. Бугарска испуњава своје обавезе и чува границе Европе. Наша земља је једна од предвидљивих држава у региону, који је веома нестабилан. Борисов интуицијски зна да амбиције наше земље треба да расту и не само да лавира и балансира, већ да извлачи неке користи из свега овога. Друго је питање да ли ће Борисов успети да то изведе. Он је своје лидерске вештине доказао на домаћој политичкој сцени, визионарске – не баш. Али је на европској територији другачије и много компликованије. У овој етапи имамо само заплет, време ће показати како ће се ствари одвити.“

Према резултатима анализе Института „Иван Хаџијски,“ „на бугарском политичком спектру се примећује напредовање како десних, тако и левих снага. Експертско окружење, блиско „старој десници,“ хоће да маневарским притиском постигне оно до чега није дошло за време дугог „позицијског рата“ у 2015. години, који је резултирао делимичном променом Устава. У међувремену расте напетост, стално се говори о расписивању ванредних избора, изабран је и слоган који ствара осећај критичности и неповратности а који гласи: „Доста је више!“ Политичко затишје које је у земљи завладало прошле године, данас је стављено на пробу. Превише је непознаница, а то додатно појачавају традиционална за јануар наглашена забринутост грађана, незадовољство повећаним ценама вињета, снег, учестали случајеви насиља, последњи извештај Европске комисије. Зато је и нови пројекат Радана Канева, лидер десно оријентисаних Демократа за снажну Бугарску, који су још увек у саставу владајућег Реформистичког блока, представљен не као „уједињење деснице,“ већ као уједињење „грађана“ против „олигархије.“ Што се левице тиче, од почетка мандата до сада није било месеца испуњеног толико оштрим констатацијама Бугарске социјалистичке партије: „управљање на климавим ногама,“ неадекватност министра унутрашњих послова,“ неуспех реформе судства,“ „упропашћено здравство,“ „дефинитивна ликвидација образовања“ и најоштрија – „Бугарска умире.“ Ево шта је још рекао Прван Симеонов:

„Нова опозициона улога Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе, која је на помолу, ићи ће на руку Борисову. Премијер би радије прихватио ове две партије као опозицију, него Радана Канева који удара по осетљивим местима говорећи о моралу, разоткрићима, судском систему. Радан Канев је опозиција здесна, тј. иза премијерових леђа. Стога се Борисов радује новом опозиционом блоку који ће створити Бугарска социјалистичка партија и Покрет за права и слободе, а предстојеће изгласавање неповерења влади може да стабилизује владајућу већину коју је узбуркало именовање Меглене Куневе за новог министра просвете."

Покрет за права и слободе поновно разматра „десно скретање,“ које је бивши лидер Љутви Местан направио, и иступа као опозиција владајућој партији ГЕРБ.

„Стицајем околности, Покрет за права и слободе се тренутно окренуо себи, сматра Прван Симеонов. Ако мало дубље зађемо у то, видећемо да није реч о чињеници која се лако може заобићи, јер је приликом гласања за новог министра просвете постало јасно колико је битно да ли су посланици Покрета у пленарној сали или нису. Покрет за права и слободе има и бизнис крило, а одређени медији су озбиљно искритиковали госпођу Куневу. Покрет је, на видљивом нивоу, показао да је против њене кандидатуре, демонстрирао је опозиционо понашање, али су је на невидљивом потпомогли, с обзиром на то да део посланичке групе Покрета није присуствовао гласању што је допринело смањењу кворума.“

„Један део Патриотског фронта показује веће политичко самопоуздање, док други наставља са разноликим политичким понашањем – брани владу, али прети изгласавањем неповерења влади, у случају да нека турска фирма добије одређен конкурс. Волен Сидеров из формације „Атака“ и даље чврсто стоји иза Русије и тражи рестарт пројекта изградње гасовода „Јужни ток,“ али су му изјаве остале ван друштвене и медијске пажње,“ стоји у анализи Института за социолошка истраживања „Иван Хаџијски.“


Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Зашто етнички Бугари и Гагаузи у Молдавији нису подржали Уставни референдум о приступању земље ЕУ?

У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..

објављено 18.11.24. 12.05
Бојко Борисов

Борисов прихватио захтев НП-ДБ за санитарни кордон око Пеевског

Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..

објављено 15.11.24. 14.17

Хроника балканских догађаја

Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...

објављено 15.11.24. 10.34