Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Пред стрес-тестове банака у Бугарској каматне стопе као да плешу валцер

Фотографија: архива

Из банкарског сектора опет стижу запањујуће вести. За разлику од сасвим недалеке прошлости када је јавност обавештавана о стечајима, хитним мерама које држава предузима да би спасила неке значајне финансијске институције или пак о великом проценту проблематичних и ненаплативих кредита, очито нам су почеле да цветају руже. Што нас опет доводи у стресну ситуацију. Зато што раст годишње добити банака од 20% уз истовремено снижење основне каматне стопе на ниво од 0% нису ствари на које су се Бугари навикли.

Банке су крцате парама – и властитим новцем, и депозитима. Властита средства су у току једне године нарасла за више од 450 млн евра, а депоновани новац је повећан за 2 млрде евра и премашио 21 млрду евра.Све те бројке биле би охрабрујуће да није била посреди забрињавајућа ситуација. Новца у банкама је све више, док су кредити у паду. Другим речима ове хрпе новца никоме у реалној привреди не користе. То је пак један од разлога да се упитамо одакле банкама та енормна добит и грађанима та импресивна штедња у ситуацији када је економски раст у земљи више него скроман - 3%. Инвестиције су недовољне, потрошња је смањена или бар њен ниво није у стању да објасни оволику добит и уштеђевине. Управо обрнуто – инвестиције долазе махом из Брисела, док је потрошња осетно смањена због нежеље Бугара да троше с муком зарађени новац у временима када нимало није искључено да остану без доходака.

Тај дебаланс између брда пара и веома скромне пословне активности приморала је Централну банку да референтну каматну стопу спусти на 0%. То би требало да доведе до појефтињења кредитног ресурса који стоји на располагању привреди и домаћинствима. У крајњој линији оваква каматна стопа требало би да подстакне економско оживљавање. Бугарска је земља у којој је на снази валутни одбор и због тога ће позитивни ефекат од смањења основне каматне стопе бити занемарив, али то је једини паметни, законски дозвољен потез, који би могла да учини Бугарска народна банка.

20% -ни раст банковне добити и референтна каматна стопа од 0% коју је одобрила Централна банка – тај дијапазон је стварно превелик, па није могуће да једно не утиче на друго. Који ће бити позитивни, а који негативни ефекти тек има да видимо. Једна друга ствар је већ сада позната, а управо то да ће све бугарске банке ове године бити подвргнуте стрес-тестовима и актива свих њих ће бити проверена. Циљ је да се открију ко су "труле јабуке" међу њима (тако их је пре неко време назвао амбасадор једне западне земље у Софији), да се очисти њихов портфолио и да се ојачају до степена који ће им омогућити да издрже евентуалне ударе на тржишту, који су само пре годину дана упропастили четврту по величини бугарску банку (КТБ). Најновији подаци о добити банака и смањењу проблематичних и ненаплативих кредита уливају оптимизам у погледу стабилности банкарског система Бугарске.

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43