2015. година је била успешна за мала и средња предузећа јер су успела да се отисну са дна. Много компанија у области грађевинарства, туризма и пољопривреде је опстало па чак и забележило раст, иако мали. То нам даје основ да верујемо да ће, уколико не буде озбиљних политичких потреса или геополитичких утицаја на пословно окружење, 2016. бити још успешнија. Ово је за Радио Бугарску изјавила председник Националног удружења малог и средњег бизниса Елеонора Негулова. С друге стране, према статистичким подацима, крајем 2015. незапосленост у Бугарској је износила испод 10%. Који је допринос томе малих и средњих предузећа?
“Мала и средња предузећа обезбеђују 67-70 одсто радних места у земљи и у том смислу она су највећи послодавци. Паралелно с тим, она су и највеће платише и инвеститори и то у пограничним, планинским и девастираним регионима који су ван пословних планова великих компанија. Тамо једини инвеститори су локалне породичне фирме које су одлучиле да преузму економску одговорност за себе и за локално становништво. Тако да се може рећи да је статистичко смањење стопе незапослености резултат великих напора компанија у сектору малог бизниса.”
Елеонора Негулова је изразила задовољство чињеницом да је најзад Закон о трговачким ланцима усвојен и да се већ виде први позитивни резултати. У многим трговачким ланцима све више је бугарских добављача, што се најбоље види код свежег воћа и поврћа. Према гђи Негуловој, шанса малих и средњих предузећа је у удруживању произвођача у заједничку организацију, што би им омогућило да буду и трговци и добављачи на велико. Последње добре вести за привреду су везане за електронизацију Булстат регистра и електронске услуге које нуди Софијска општина. Гђа Негулова сматра да је добра интеракција између јавних власти, бизниса и цивилног сектора од великог значаја за мала предузећа. “У блиској будућности не видим неко јасно решење демографског проблема који утиче на обим домаћег тржишта. Тако да се мора тражити пословна интернационализација што ће бити и главна стратегија компанија у расту”, додаје она.
Како ће на бугарску привреду утицати криза у односима између Русије и Турске?
“Ти односи ће имати повољан утицај на развој неких економских сектора у Бугарској. Међу њима је, рецимо, туризам. Очекује се преусмеравање већег броја руских туриста у бугарска одмаралишта. Међутим, битно је да се то оствари у довољно великом обиму, јер од тих руских туриста имају интерес не само бугарске компаније него и наши конкуренти у Грчкој, Италији, Француској, Шпанији итд. Олакшање визног режима и понуда туристичких пакета по атрактивној цени су инструменти који би имали позитиван ефекат. С друге стране, овај процес ће позитивно утицати и на грађевинарство јер ће се и руски инвеститори у некретнине вратити на наше тржиште”.
Недавно је 10 мешовитих трговинских комора у Бугарској упутило писмо премијеру Бојку Борисову и бугарским институцијама у којем се наводи да се судска реформа не спроводи и то може бити разлог за преусмеравање страног капитала у друге земље.
“Приступ правосуђу и правично суђење су од посебног значаја како за стране, тако и за домаће инвеститоре. Дотично писмо, у ствари, представља упозорење бугарским политичарима да морају спровести реформе законодавства да би се остварила нека промена и постали видљиви први резултати.”
По мишљењу Елеоноре Негулове, оно што забрињава, а није наведено у горепоменутом писму, јесте да се мали бизнис често сам одриче свог права на суђење јер је у већини случајева остварење тог права веома скупо и резултира пословним губитком. На то је Национално удружење малог и средњег бизниса у више наврата скретало пажњу.
Превод: Албена ЏермановаКључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..