Сива четинарска шума и дрвеће које никад више неће красити зелене крошње дочекују нас крај пута изнад села Радловци у уколини Ђустендила. „Изгубљена шума“ на подручју државног ловног газдинства „Осогово“ поставља пуно питања шумарским стручњацима и еколозима. Из локалне шумске службе сазнајемо да су четинарске врсте тамо засађене пре око 50 и 30 година. Природне шуме на подручју Осогова су листопадне, док је бор намерно засађен – у циљу заустављања ерозије земље и заштите кућа мештана од природних стихија. Данас можемо рећи да је млада шума успешно испунила своју мисију. Сада је на људима да изађу на крај са штеточинама које се, међутим, брзо шире и прете уништавањем огромних површина чак и здравих шума.
Поткорњаци нападају и уништавају стабла која су физиолошки ослабила. Оштећена стабла крију опасност и од настанка пожара. Штеточине уништавају стабла све бржим темпом због чега шумски инжењери страхују да неће успети да изађу на крај са проблемом. У Осогову је планирана санитарна сеча, а очекује се ће ове године бити уклоњена оболела и оштећена стабла на површини најмање од 1.500 хектара. Начине за борбу против поткорњака траже и у Шумарској служби у граду Пловдиву. Ево шта стручњак Пенчо Дерменџијев препоручује својим колегама из југозападне Бугарске:
„Када се планира санитарна сеча, уклањају се сва уништена стабла да би се спречило даље ширење штеточине. Такође могу се поставити и тзв. "клопке" са феромонским мамцем како би се могло благовремено деловати на сузбијању штетних инсеката. У Бугарској проблем постоји у око 2% шума, а најраспрострањенији је у јужним деловима Европе. И пошто ова опасност не познаје државне границе, активно сарађујемо са колегама из Србије и Македоније које користе такве методе за борбу против штеточине“, наводи Пенчо Дерменџијев.
Превод: Албена Џерманова
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..