Процес сарадње у југоисточној Европи (ПСуИЈЕ) је водећи политички формат за сарадњу у региону, фактор безбедности и стабилности, а исто тако је приоритетан што се тиче европских и евроатлантских интеграција земаља западног Балкана. Ова иницијатива је покренута за време Софијског састанка министара спољних послова земаља југоисточне Европе у јулу 1996. године. Бугарска је трећи пут преузела председавање Процесом сарадње, а своје напоре је овога пута усмерила на три приоритетне области сарадње – енергетске ефикасности, саобраћаја и инфраструктурне повезаности; слободе медија и изражавања; миграције и решавања избегличког проблема.
У оквиру бугарског председавања Процесом сарадње у југоисточној Европи одржан је други незванични састанак министара иностраних послова земаља Процеса сарадње. Учесници форума су потписали заједничку изјаву о превазилажењу изазова који произлазе из кризе са мигрантима. На конференцији за медије на којој је учествовала тзв. Тројка председавајућих Процесом сарадње, министар спољних послова Бугарске Данијел Митов је изјавио да се миграциони проблем тиче свих нас и нема земље која га може решити једнострано.
„Европска унија треба да на себе гледа као на унију, а не као на поједине земље које доносе одлуке да се појединачно сналазе у зависности од националних интереса, а не интереса Заједнице.“
Битан акценат у потписаној изјави која ће бити представљена на предстојећем неформалном састанку шефова дипломатија Европске уније у Амстердаму јесте успостављање строге контроле на спољним границама ЕУ, додао је министар Митов.
„Морамо да направимо јасну разлику између избеглица и економских миграната, те да се успостави дијалог са земљама из којих долазе илегални мигранти како би се дошло до ефикасне реадмисије људи који су илегално доспели у земље ЕУ. Ово се тиче и наших партнера који учествују у Процесу сарадње, пошто смо у овоме сви заједно.“
Састанку је присуствовало седам министара спољних послова и заменици министара спољних послова земаља чланица Процеса сарадње у југоисточној Европи, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, „оперативне руке“ Процеса сарадње, Горан Свилановић, представници Европске комисије.
„На састанку је указано на значај процеса европских интеграција и реформи у земљама кандидаткињама за чланство у Европској унији, прецизирао је шеф бугарске дипломатије. Сви једногласно су подржали предузете реформе и напоре које земље западног Балкана улажу на путу ка Европској унији. Повезаност је такође била једна од битних тема размотрених на састанку. Поред саобраћајне и инфраструктурне је посебна пажња посвећена и енергетској повезаности. Европска комисија је истакла напредак који је остварен у том погледу, али је указала и на велики посао који нас чека. Један од главних проблема је слаба инфраструктурна и енергетска повезаност, што нас тренутно, као регион, чини мање атрактивним за инвеститоре и ствара препреке у сарадњи између људи и бизниса. Европска комисија подржава финансијски и политички овај процес и ми ћемо чврсто и одлучно подржати овај приоритет.“
Министар спољних послова Албаније, од које је Бугарска преузела председавање Процесом сарадње, Дитмир Бушати је такође подвукао потребу за заједничким деловањем и солидарношћу у савладавњу последица миграционе кризе. Посебна пажња је посвећена и потреби за спречавањем тероризма и сузбијањем насилног екстремизма.
„Борба против екстремизма захтева јачање наших друштава како би она постала кохезивнија, праведнија и квалитетнија. Били смо у прилици да разговарамо о процесу проширења Европске уније, мада ово питање остаје у другом плану због потребе да своје напоре усмеримо на јачање контроле на границама, стабилизацију шенгенског простора и мере везане за решавање избегличке кризе.“
Заменик министра спољних послова Хрватске Жељко Купрешак, чија ће земља преузети председавање после Бугарске, као приоритете за наредни период је издвојио:
„Солидарност је од великог значаја, што је потврдила и чињеница да је добар део састанка протекао у разговорима о томе како се са солидарношћу може решити проблем са илегалним мигрантима. А што се повезаности тиче, имамо у виду не само економску и путну повезаност, већ и социјалну и друштвену, комуникацију између различитих народа која је преко потребна. Када је реч о политичком дијалогу, намеравамо да се позабавимо парламентарним променама. Четврти приоритет нам је енергетика стога је од посебне важности подстицање њеног развоја у региону, јер она може да постане кључни фактор за целокупни развој свих земаља.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Лидер коалиције ГЕРБ-СДС, која је однела победу на парламентарним изборима у Бугарској 27. октобра, Бојко Борисов, најавио је да се повлачи из трке за..