Бугарска је према индексу перцепције корупције невладине организације „Transparensy International“ сврстана на 69. место у свету међу 168 рангираних земаља. Према годишњем извештају ове међународне организације за 2015. годину, наша земља заузима стабилну позицију на дну лествице држава ЕУ од 2012. године наовамо. Штавише, за разлику од осталих земаља у којима се запажа, иако благ, тренд напретка, показатељи за Бугарску су негативни. Индекс мери ниво политичке и административне корупције у одговарајућој земљи према опажањима пословних људи, аналитичара из целог света, укључујући експерте из испитаних држава. Његова вредност се креће у интервалу од 0, што представља највиши ниво перципиране корупције до 100 - најнижи ниво корупције.

Вања Нушева, програмски директор асоцијације „Транспарентност без граница“, коментарише оцену коју је Бугарска добила у оквиру ЕУ.

„Наша земља је са индексом перцепције корупције 41 на последњем 28. месту међу државама ЕУ. Просечна вредност индекса у европској заједници износи 65 поена, што показује да Бугарска значајно заостаје за осталим земљама ЕУ. Штавише, у контексту општег позитивног тренда код готово свих држава, Бугарска је једна од мало земаља које се крећу у супротном правцу. Бугарска и Мађарска су једине државе ЕУ које су у односу на претходну годину назадовале према индексу перцепције корупције. Што се тиче процене трендова у земљама централне и источне Европе, са којима се традиционално упоређујемо, она је такође знатно већа. Просечна вредност индекса перцепције корупције земаља које су приступиле ЕУ после 2004. године, износи 55 поена. У том погледу Бугарска и Мађарска су поново негативан изузетак, за разлику од Чешке и Естоније. Један од важних позитивних ефеката коришћења индекса перцепције корупције јесте могућност поређења током година. То нам омогућује да проценимо у каквом се правцу крећу различите државе. Док су пре три године Бугарска, Италија, Румунија и Грчка делиле последње место у рангирању и имале готово исте вредности индекса перцепције корупције, у последње две године запажа се позитиван тренд како за Италију, тако и за Румунију и Грчку. Оне су се практично одгурнуле од дна, што се не може рећи о Бугарској.“

Корупција је присутна на свим нивоима власти, али највише забрињава корупција у систему судства. Шта нисмо успели да урадимо, због чега је Бугарска и даље најкорумпиранија земља у ЕУ?

„Ако направимо преглед онога што је констатовано у извештају ЕК, врло јасно можемо да видимо који су недостајући елементи политике сузбијања корупције, адекватне проблемима нашег друштва, наставља Вања Нушева. – У оквиру правосудног система као такви су веома јасно наведени неефикасно управљање Високог савета судства, недовољно ефикасна истрага кривичних дела корупције, као и кривичних дела извршених од стране лица на високим државним функцијама. Када говоримо о одговорности извршне и законодавне власти, морамо потражити одговор на питање када ће бити усвојен антикорупцијски закон и да ли ће се он довољно ефикасно примењивати, које мере се предузимају у области јавних набавки. Проблеми наведени у последњем извештају ЕК, указују на неопходност предузимања систематски организованих циљаних акција за добро, одговорно и ефикасно управљање свим сферама друштвеног живота.“

Нажалост, Бугарска је далеко од свих стандарда водећих земаља на листи индекса перцепције корупције, а то су Данска, Финска и Шведска.

Какве мере за борбу против корупције препоручује Вања Нушева?

„Неопходно је мобилисати енергију институција законодавне, извршне и судске власти у циљу предузимања конкретних акција за ефикасније управљање. Овогодишњи извештај ЕК садржи веома конкретне препоруке које се могу тумачити као специфичан програм за постизање напретка у овој области. Потребно је одустати од формалног приступа евалуацији рада и имитације реформи. То значи да се морају усвајати промене законодавства које су релевантне и дају одговор на битне проблеме, а не да се врше козметичке промене. Када постоје правила, она морају важити за све.“

Превела: Марина Бекријева