Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Западни бизнис жели праву судску реформу у Бугарској

Фотографија: архивa

Последњих дана у центру пажње јавности био је судски систем који сви са свих страна критикују. Било је критика, писама, извештаја, скандала, оптужби и објашњења. Кобајаги, сви признају да су потребне радикалне реформе и траже њихово брзо спровођење – одмах, сада како би сви у земљи што пре осетили њихове резултате.

Можда је најоштрије критике садржало писмо које су почетком ове недеље премијеру Бојку Борисову упутили председници 10 трговинских комора западних земаља код нас. У њему се инсистира на спровођењу праве судске реформе и функционалној владавини права у нашој земљи. Ово писмо које нема преседана у ствари садржи све главне тачке Стратегије развоја реформе судства коју су званично усвојиле бугарске власти које  стално тврде да њено спровођење напредује, иако споро. Очито је, међутим, да западни инвеститори не мисле тако и јасно наводе да до сада ништа битно није учињено у правцу промене стања правосуђа.

Бојко Борисов није лично одговорио на оштре критике представника западног бизниса, али је овај веома деликатан и тежак задатак поверио свом човеку од поверења – вицепремијеру за економску политику Томиславу Дончеву, вицепремијеру и министру унутрашњих послова Румјани Бачваровој и министру правде Екатерини Захаријевој. Чињеница да је задатак дати одговор на све оптужбе поверен високим бугарским званичницима сама за себе говори о значају који су бугарске власти придале гневном писму инвеститора и о забринутости због њиховог негодовања. У ствари, на самом састанку са бугарским властима представници западних пословних кругова нису чули ништа ново и различито од уверења, која су већ постала клише, да се реформе спроводе.  Уверавајући по ко зна који пут да је влада чврсто решена да промени стање у правосуђу, бугарски високи званичници су хтели не само да умире представнике страног бизниса већ и да упуте последњи знак добре воље Бриселу који је само два дана касније морао да објави нови извештај о напретку Бугарске у области правосуђа и унутрашњих послова.

А учињено је то не без основа јер су још пре његовог објављивања угледни извори наводили да ће овај извештај бити веома критичан. Затим се показало да је управо тако и да ПР акција везана за састанак са  представницима западног бизниса није била довољна да ублажи или бар прида неку нову нијансу оценама и препорукама Европске комисије.

И тако само у току недељу дана Бугарска је била приморана да преузме одговорност за одсуство било каквог напретка реформи судства и обећали су помоћ. Представници страних пословних кругова у Бугарској ће помагати предлозима за измене закона, док ће Европска комисија послати експерте који ће анализирати проблеме и понудити решења. Само судска власт у земљи у масовне критике није видела ништа забрињавајуће и наставила је да се бави заверама, личним споровима и да кривце тражи свугде другде, али не и код себе. Тако је она поново бацила сенку сумње на иначе добре намере за реформе.


Превод: Албена Џерманова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Четврти покушај избора председника Парламента

Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..

објављено 20.11.24. 07.45

Бојко Борисов категорично одбија преговоре са НП-ДБ

Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..

објављено 18.11.24. 14.14

Зашто етнички Бугари и Гагаузи у Молдавији нису подржали Уставни референдум о приступању земље ЕУ?

У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..

објављено 18.11.24. 12.05