Постало је већ банално, да не кажемо досадно. Већ годинама, након што је Бугарска остварила свој сан придруживши се Европској унији 2007. године, вртимо једну те исту песму са наметљивим рефреном: „реформишите правосуђе, доста је било корупције и организованог криминала.“ Јуче је Европска комисија званично објавила извештај о напретку Бугарске у испуњењу обавеза предузетих у оквиру Механизма за сарадњу и верификацију у 2015. години. Оцене и препоруке које је ЕК изнела у извештају нису изненадиле, а констатације већ знамо напамет – организовани криминал у земљи је узео маха, а цветају и корупција, укључујући ону на високим нивоима, закулисне игре и клептократија. Што се правосуђа тиче, после пар турбуленција у последњих неколико месеци и неуспелих покушаја да се кроз промене Устава реформише, оно се повукло у своју мочвару, бар за сада. Или као што гласи стара изрека: „Пси лају, а каравани пролазе.“  

Нико не каже да у Италији, Шпанији, Великој Британији и осталим земљама Европске уније нема корупције и организованог криминала, али су тамо ове појаве у границама допустивог. А осим тога, с времена на време у овим земљама по неки министар, народни посланик, судија или тужилац или било ко са виших нивоа власти улази у затвор или подноси оставку, што није случај са Бугарском.

Али вратимо се извештају виртуозно написаном на језику бриселске бирократије. У њему је наведено да проблеми судске власти у земљи и даље остају нерешени, ниво корупције је висок, институције нису у стању да се суоче са изазовима. Досадашњи слаб учинак у борби против корупције на високим нивоима власти и по питању предмета везаних за организовани криминал, поткопава поверење грађана у способност бугарских органа да гарантују правду за људе, стоји још у извештају. Франс Тимерманс, потпредседник Европске комисије, прокоментарисао је да је у прошлој години Бугарска предузела неколико битних корака како би вратила питање реформи на дневни ред. Дошло је време да пређемо у следећу етапу, за што је потребно да се стратегије реформе правосуђа и сузбијања корупције спроведу у пракси како бисмо добили опипљиве резултате.

По обичају, други кабинет премијера Бојка Борисова, који више од годину дана предводи земљу, предложио је оптимистично тумачење извештаја. На специјалној конференцији за штампу потпредседница владе и министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова је изјавила да је у целини гледано извештај ЕК „објективан не само због тачних констатација проблема које има земља и који су свима познати и радимо на њиховом решавању, већ и због позитивних знакова које је Комисија уочила у нашим напорима до овог тренутка.“ По њеним речима, што се борбе против организованог криминала тиче, за разлику од претходних извештаја, број примедби у последњем извештају је знатно мањи. Поводом извештаја је потпредседник владе задужен за управљање европским фондовима Томислав Дончев рекао да у документу „има јасних констатација, коментара, препорука и охрабрења упућених свакој од власти и институцијама.“ Дончев је скренуо пажњу на чињеницу да „постоји организован отпор спровођењу реформи“ и дошао до закључка да „можда није наодмет да имамо и организовану подршку.“ Потпредседница владе Меглена Кунева је такође окарактерисала извештај као објективан и обећала да ће „2016. бити година у којој ће Бугари видети опипљив напредак у областима под надзором.“ Дакле, коме веровати – Бриселу или бугарским званичницима?!

Зато, нема бољег закључка од речи Николаја Слатинског, професора националне и међународне безбедности и народног посланика у Великом народном собрању након пада тоталитарног режима крајем 1989. године: „Не очекујем да ће бугарске власти ових дана извршити харакири. И шта ако читајући између редова и правећи контент-анализу свако би разумео да је последњи извештај Европске комисије разбио јаја властима. Битније је шта власти мисле о томе. А оне мисле да се ништа није догодило. Власти једноставно имају среће. А и шта би друго, с таквим народом…“