Момчил Георгијев је заузимао различите функције на Бугарском националном радију, укључујући и функцију шефа Музичких продукција и састава. Осим 15 година проведених на њему за радио га везује и његова лична прича. Његов деда Војн Илијев, извођач и композитор црквене музике, радио је снимке за фонд Бугарског националног радија током 60-их година минулог века. Проф. Димитар Георгијев, његов професор флауте и рођак, дуги низ година је био солиста у Симфонијском оркестру БНР, учествовао је на бројним концертима и снимању симфонијске и камерне музике. Као извођач, радио водитељ и саговорник у емисијама Момчил је такође нашао своје место у звучном сећању најстарије медијске куће у земљи. „Тишина! Снима се!“, у ствари, представља прерађену верзију његове докторске тезе коју је одбранио 2013. године на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров.“ Ево шта нам је о својој књизи испричао Момчил Георгијев:„Ова књига је својеврсни покушај да се истраже музички процеси на Бугарском националном радију почев од технологија и филозофије стварања музике преко њене дистрибуције до њеног чувања и начина на који се она користи. Радио је априори и „по рођењу“ везан за музику. Он је, подразумева се, и културно-просветна институција. Немојмо заборавити да је прва радио емисија Радија Софија, како се испрва звао БНР, била директан пренос концерта одржаног у варненској дворани „Саединеније“ 1934. године. А најстарији снимак који се чува у Златном фонду радија јесте коло које је компоновао Алоис Мацак, чешки композитор и диригент који је деценијама живео и радио у Бугарској. Не можемо замислити радио без музике. Мој главни циљ је био да истражим генезу ове огромне културне делатности, продуцентске функције, међународну размену, односе са удружењима за заштиту ауторског права. Дакле, то су „невидљиве,“ али битне ствари које досада нису анализиране и проучене. Нема истакнутог бугарског композитора, извођача или диригента који није гостовао на концертним програмима радио састава. Многи познати музичари су радили на Бугарском националном радију и дали свој допринос у различитим областима. У фонотеци Радија се чувају заиста уникатни снимци, међу њима су снимци извођења Дмитрија Шостаковича, Кирила Кондрашина, маестра Генадија Рождественског, Хермана Абендрота, Јакова Зака и многих других. Књига садржи и специјални додатак са њиховим именима. Од 50-их година прошлог века БНР је почео да организује конкурсе и фестивале. Међу њима су фолклорно такмичење „Добруџа пева и игра,“ а у области дечјег стваралаштва – „Парада дечје песме.“ Конкурсе организују и поједини програми, а исто тако и регионалне радио станице у Варни, Благојевграду, Пловдиву, Старој Загори. Велик је број фестивала на којима је БНР учествовао и наставља да учествује – реч је о фестивалима „Концертино“ у Прагу, конкурсима Европског удружења за радио-дифузију и сл. Да не помињемо концертне циклусе радио састава и директан пренос тих догађаја…“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
У Галерији „Методи Мета Петров“ отворена је изложба слика бугарског сликара Марина Маринова. Експозиција садржи 15 уља на платну. Маринов је тренутно..
У Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, 20. јануара, на кратко су приказана два изузетно вредна рукописа – Енински рукопис и Аргиров..