Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Почела рад Бугарска независна енергетска берза

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Са великим закашњењем и након вишеструких одлагања тачно пре недељу дана почела је рад Бугарска независна енергетска берза. За сада, иако је тестирање берзе завршено, може се говорити само о бојажљивим корацима и половичној либерализацији енергетског тржишта, јер је као прво берза државна, а као друго – на њој електричну енергију нуде само државне централе и друштва. Јесте да су они највећи произвођачи у нашој земљи, али се о правом слободном тржишту, како за купце тако и за продавце, може причати тек када се на њему појаве и приватне централе. Осим тога, иако у наслову берзе стоји реч "енергетска", што подразумева да је у питању берза на којој ће се продавати све врсте енергената, у овој етапи она остаје само берза електричне енергије и то је то.

Међутим, неколико првих уговора о купопродаји око 5% дневне потрошње струје је показало да се није оправдао и у потпуности потврдио један од главних аргумената противника либерализације тржишта – да ће доћи до повећања цене електричне енергије. Напротив, први уговори су склопљени по ценама које су за око ¼ ниже од цена на регулисаном тржишту, али је ипак нешто касније дошло до њиховог повећања и изједначавања са контролисаним ценама. Тачно је да тренутно домаћинства и грађани немају корист од колебања цена пошто још увек немају право да слободно бирају свог добављача електричне енергије. Али ипак, предстоји да се то оствари после априла месеца што ће можда приморати произвођаче и добављаче струје да оптимизирају своју тржишну политику и ценовну праксу. А то је, нема сумње, потребно, а доказали су да је тако и масовни протести пре три године који су довели до оставке прве владе актуелног премијера Бојка Борисова. Тада се очекује и знатно повећање трговане количине, као и прелазак на дугорочне уговоре.

Опрезним и бојажљивим стартом нове енергетске берзе не долази крај проблемима, или бар ускоро то се неће десити. Како произвођачима, тако о потрошачима биће потребно време да се прилагоде, да се нађе најбољи модел који тренутно разрађују консултанти Светске банке. Посебно корисна у том погледу била је одржана у Софији презентација прве те врсте платформе за онлајн склапање уговора о испоруци електричне енергије по слободно договореним ценама.

Ма колико либерализација енергетског тржишта тренутно била нејасна и делимична,  већ је начињен корак у исправном правцу и он би стварно могао допринети решавању проблема са превеликим дуговима државне енергетике која је практично пала под стечај и превазилажењу забрињавајуће чињенице да је према Светској банци преко 60% бугарског становништва енергетски сиромашно. Слободно тржиште најтачније реагује на тражњу и понуду и најлакше нађе баланс интереса у условима слободне конкуренције. А за социјално угрожена лица која тешко плаћају рачуне за струју мора се потражити најбоља решења у оквиру социјалне политике државе. Ионако она већ има искуство у том погледу с обзиром да на стотинама Бугара обезбеђује дрва за огрев по социјалној цени.

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Људмила Петкова

Министарка финансија Људмила Петкова на годишњим састанцима Светске банке и ММФ-а

Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..

објављено 23.10.24. 07.30

ММФ: Очекивана инфлација у Бугарској у 2024. години 2,8%

Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%.  Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..

објављено 22.10.24. 17.50

Јавни дуг Бугарске за 2023. г. износи 22,9% БДП-а

Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..

објављено 22.10.24. 13.21