Ове недеље почела је последња сезона серије „Јужни ток“. Пошто је Бугарска 2014. године, под притиском Европске комисије и лобиста из САД, блокирала пројекат изградње гасовода, ускоро ће постати јасно да ли ће она бити винер или лузер у тој саги.

Након почетка демократије у нашој земљи, ове две енглеске речи - „winner“ и „loser“ - постале су модерне и често се користе уместо домаћих „добитник“ и „губитник“. Чини се да је, бар до сада, реч „губитник“ чешће употребљавана када је била у питању заштита наших националних интереса.

Али, оставимо по страни језичке дигресије. У среду је дошло до развоја сижеа, након што су медији проширили вест да руска гасна мегакомпанија  „Гаспром“ званично раскида уговор о изградњи гасовода „Јужни ток“,  којим је руски гас испод Црног мора требало да се допрема преко Бугарске у Европу, заобилазећи немирну Украјину. Међутим, било је мало медија који су бомбастичним насловима указали на чињеницу да је реч о раскиду уговора само са компанијом „Јужни ток транспорт“ која је била задужена за полагање цеви „Јужног тока“ у офшор делу гасовода, тј. по дну Црног мора од Русије до Бугарске. Прес служба бугарске владе jе муњевито проширила информацију у којој је прецизирано да Бугарски енергетски холдинг и бугарска држава као уговорна страна немају никакво учешће у изградњи морске деонице „Јужног тока“. У прес саопштењу је такође наведено да до сада Бугарска није добила званично обавештење о обустављању пројекта изградње гасовода на територији земље. Другим речима, бугарска фирма везана за реализацију пројекта наставља да постоји. Уосталом, део цеви намењених постављању гасовода по дну Црног мора и даље се налази на лагеру у лукама Бургас и Варна.

Крајем децембра 2014. је за време своје посете Анкари руски председник Владимир Путин изјавио да „Јужни ток“ одлази у историју и истовремено најавио пројекат изградње гасовода „Турски ток“ који је практично требало да својим већим делом користи трасу „Јужног тока“. Кажем „требало је“, јер изгледа да је због кризе између Москве и Анкаре изазване обарањем руског војног авиона од стране турског Ратног ваздухопловства, и „Турски ток“ већ замрзнут. Интрига је постала још замршенија, након што је у четвртак „Гаспром“ одлучио да ће свој рад на имплементацији овог пројекта држати у поверљивости. Неколико дана раније је бугарски дневни лист „Стандарт“ известио о могућем обнављању пројекта гасовода „Јужни ток“, али је ту информацију демантовао како премијер Бојко Борисов, тако и руски министар енергетике Александар Новак.

У овом контексту, премијер Борисов је одушевљено почео да говори о „Бугарском току“, и, конкретније о изградњи гасног чворишта „Балкан“ у близини Варне, у које би се доводио гас из Азербејџана, Румуније и … Русије. По речима председника бугарске владе, Европска комисија неће имати ништа против тога, ако буду испоштовани захтеви Трећег енергетског пакета ЕУ. А Бугарска ће почети да зарађује милионе од транзита гаса у земље источне и централне Европе. Међутим, да ли неко не прави рачун без крчмара? Да ли је Борисов сигуран да ће „Гаспром“ опростити Бугарској због неуспеха пројекта „Јужни ток“ и почети да упумпава гас у чвориште „Балкан“? Јер ни азербејџански ни било који други гас не би били у довољним количинама да би се остварила хипотетичка сврха чворишта.

Није потребно бити експерт да би се схватило да је на крају крајева ситуација једноставна. Русија има интерес и све већу потребу да свој гас продаје Европи. С друге стране, Европа не може да задовољава своје потребе без руског гаса, ма колико се говорило о диверсификацији и сл. Дакле, ускоро треба очекивати неки расплет ове ситуације. Можемо се само надати да онда Бугарска неће испасти главни лузер у саги око пропасти пројекта „Јужни ток“.

Превела: Марина Бекријева