Избегличка криза је доминантна тема на првим пленарним седницама Европског парламента и Народног собрања Бугарске.За време пленарне дебате у уторак, посвећене резултатима самита ЕУ у децембру председник ЕК Жан-Клод Јункер и председник Европског савета Доналд Туск су искритиковали лидере ЕУ због њихове неспособности да реше избегличку и мигрантску кризу.

„Да су државе-чланице спровеле политике које смо предложили, били бисмо у бољем стању у погледу миграције, рекао је Жан-Клод Јункер. Он је подсетио да је ЕК већ предузела све неопходне мере, што међутим нису учиниле владајуће гарнитуре у 28 држава-чланица. „Да су их земље-чланице до сада примениле у пракси, сада бисмо били у много бољој ситуацији. Ово опште бездејство је резултат неиспуњених обавеза, колективно преузетих у име ЕУ.“

Премијер Бојко Борисов сматра да ЕУ треба да затвори своје границе пред приливом избеглица. У парламенту током прве парламентарне интерпелације после почетка новог парламентарног заседања он је изјавио да је већ мртав како Даблински споразум, тако и систем "квотне" методе расподеле избеглица:

„Ми смо одувек били категорични да се одмах морају затворити границе.Они који су већ ушли у Европу и за које је могуће обезбедити образовање, радна места и социјалну заштиту– нека остану. Све остале треба вратити у земље порекла. Ми смо подржали квоте, али и оне неће ништа решити зато што неће то бити избеглички логор, већ затвор.Више је случајева када мигранти по неколико пута беже из избегличких центара у Бугарксој, а ми их стално враћамо натраг. Нико у Европи не може нам рећи шта ће се и када догодити.“

По речима Борисовавећина миграната су авганистанског порекла, а они би се тешко могли интегрисати у било које европско друштво.

После премијерове изјаве министар иностраних послова Данијел Митов је истакао да наша земља очекује категоричну политику у погледу заштите спољне границе ЕУ.

„Већ дуже време инсистирамо да се споразум о реадмисији са Турском почне примењивати одраније.С друге стране Грчка и Турска треба да максимално брзо ратификују споразум о тространом центру за мониторинг бугарско-турске и грчко-турске границе. Очито је да ће се у једном тренутку Европа показати неспособна да се сналази са приливом људи који ми условно називамо избеглице, иако већи део њих нису такви. Они који и стварно јесу избеглице, према њима морамо бити солидарни, али избеглички статус није нешто што им се одобрава насвагда.Ти људи треба да се врате у своје завичаје и учествовати у реконструкцији и стабилизацији држава из којих долазе. Кад су у питању економски имигранти, морају постојати јасна правила о њиховој реадмисији, репатријацији и то мора постати део европске политике.“

Тема о миграцији ће бити доминантна и у Европском парламенту, категорична је Марија Габријел – европосланица из партије ГЕРБ, потпредседница групе Европске народне партије.

„Оно што је у сваком случају позитивно је што смо већ сви свесни како је немогуће да се једна земља-чланица снађе са овим проблемом.Потребан је заједнички приступ и од стране европских институција, али пре свега од стране држава-чланица.У ту сврху је неопходно да се усредсредимо на три кључна елемента – здраве границе, јасна правила и поступци који омогућују да се благовремено реагује, и систем којије у стању да предвиђа проблеме и ризичне ситуације.Учињени су кораци у том правцу али је Европском парламенту важно да земље-чланице не буду препрека пред бржим доношењем одлука, него да се у духу солидарности и подељених одговорности спроводе одлуке донете на европском нивоу.“

У Европском парламенту се предвиђа ревизија клаузула из Даблинске регулативе. Ако се то оствари Бугарској неће претити опасност да се овде враћају мигранти из неке друге државе зато што их је наша земља прва прихватила. Очекује се да буде размотрен и пакет легалне миграције који ће представити Јункерова комисија. У оквиру тог пакета очекује се ревизија поступка за добијање Плаве карте ЕУ. Она је нови начин за регулисање тржишта рада у ЕУ, наиме омогућује грађанима држава ван ЕУ да се запосле у некој земљи-чланици.Очекивана ревизија поступка издавања те карте пружа могућност за размену кадра, који би требало да се врати у земљу порекла, а не да трајно остане у Европи.Све су то добре идеје, али док сеоне преточе у реалност, мораћемо да се сналазимо како знамо и умемо и да евентуално рачунамо на подељену одговорност земаља-чланица. Питање је да ли је и у којој мери та одговорност стварно подељена…

Превела: Ана Андрејева