Након што је крајем 2014. године лично руски председник Владимир Путин коначно и званично најавио обустављање пројекта изградње гасовода „Јужни ток“, којим је требало да се, преко Бугарске, транспортује природни гас из Русије до земаља Европске уније, око њега и даље круже разне гласине у Софији, Москви и још многим другим европским престоницама, као и у САД. То је и нормално, с обзиром на значај оваквог гигантског објекта за економије свих заинтересованих земаља. До посебно интензивних спекулација на тему „да ли ће се „Јужни ток“ остварити или неће“ дошло је током развоја дешавања око пројекта изградње гасовода „Северни ток 2“ која је доведена у питање и скоро пропалог пројекта гасовода „Турски ток“. И поред свих алузија, добацивања и недоречених мисли појавило се нешто сасвим ново, што је и даље веома нејасно – тзв. пројекат „Бугарски ток“. Реч је о потпуно новом гасоводу који би од центра за дистрибуцију гаса „Балкан“ на обали Црног мора, о чијој изградњи бугарске власти сањају, стизао до централне и западне Европе.
За сада ствари на званичном нивоу никоме нису јасне, медији спекулишу, а власти су шкрте на информацијама или потпуно негирају постојање таквог пројекта. Међутим, има доста логике у корист изградње сличног објекта. Цела јужна и централна Европа остале би без испоруке руског гаса, „Гаспром“ би изгубио прилично велика потенцијална тржишта. Али, то је економска логика, док су политички аргументи сасвим другачији. Ни Вашингтон ни Брисел не желе наставак русификације енергетике ове групе земаља, посебно у контексту затегнутих односа са Владимиром Путином. А то да је европска енергетика у изузетно великој мери зависна од геополитике, постало је веома јасно након неуспеха и „Јужног тока“ и „Турског тока“ који су обустављени углавном из политичких разлога. Да ли ће можда и још увек загонетни пројекат „Бугарски ток“ имати сличну судбину? Јер би без регулисања политичких аспеката изградње овог митског гасовода он остао само мит. Исту судбину ће задесити и тако инспиративни за бугарске власти пројекат изградње гасног чворишта „Балкан“ из којег се неће моћи дистрибуирати гас, ако се не би снабдевало руским гасом.
За сада је јасно да ништа није јасно. Делимична информација не омогућава да се стекне потпунија представа о правим намерама различитих погођених и умешаних земаља. Магла око гаса у Бугарској и Европи постаје све гушћа.
Превела: Марина Бекријева
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..