Мала Ани је жртва насиља од стране свог оца и сведок насиља над својом мајком и млађим братом. Саслушана је у полицији и тзв. "дечјој педагошкој соби" код МУП. Након састанка са насилником у суду по четврти пут пала је у депресију, одбијала је храну. Опет је почела узимати антидепресанте, била је код психијатра, психолога. Мала Ани не би пуне 4 године доживљавала сав тај ужас, да је тада било „плаве собе“.

Саслушање деце која су жртве насиља мора се обављати у просторијама дизајнираним и адаптираним за ту сврху, а не у полицији или судници. „Плава соба“ је просторија подељена на два дела венецијанским стаклом. Интеријер једног дела погодан је за дете, док у другом – за судију, јавног тужиоца, окривљеног и његовог браниоца. Направљени видео-снимак се може користити као доказ у поступку. То прописује Директива 2012/29/ЕУ.

Заменик министра правде Вергинија Мичева транспоновање  Директиве у наше законодавство и израду Закона о малолетничком правосуђу види као своју моралну обавезу.  „Тренутно са Министарством правде радимо на изради измена Законика о кривичном поступку у вези са увођењем тзв. „плавих соба“, каже она и наводи да је као судија првостепеног суда обавила саслушање једне дванаестогодишње девојчице, која је у својој трећој години била објекат насиља. „Можете само замислити шта је све ово дете доживело док уђе у судницу!“.

„У Бугарској тренутно постоји 14 „плавих соба“, а за 2-3 месеца имаћемо још 5 на чијој се припреми  тренутно ради у оквиру Бугарско-швајцарског програма сарадње и развоја који се спроводи уз учешће Министарства правде. Идеја је да постоји бар 28 таквих соба, колико је и великих судских подручја код нас.“

„Само да кажем да се Директива 2012/29 односи како на децу – жртве кривичног дела, тако и на пунолетне жртве кривичног дела, изјављује Вергинија Мичева. У наш Законик о кривичном поступку транспонујемо многе одредбе које се тичу права жртава садржаних у Директиви. Између осталог, увешћемо право жртава на прибављање одлуке о одштети од стране починиоца кривичног дела, право на накнаду трошкова насталих као резултат њиховог активног учешћа у кривичним поступцима, мере ради избегавања визуелног контакта између жртава и њихових чланова породице и починиоца кривичног дела унутар просторија у којима се води кривични поступак. Сагласно Директиви увођење ресторативне правде је обавезно. То је новина у нашем кривичном поступку, иако постоје неки елементи који и сада пружају могућност за постизање ефекта концепта ресторативне правде. Посебно важна у кривичном поступку је медијација. То ће бити транспоновано у Кривични законик. Нужно потребно нам је да организујемо општу и специјалистичку обуку за медијаторе у кривичном поступку. Ове године у томе ће нам помоћи Бугарско-швајцарски програм сарадње и развоја који спроводи наше министарство.“

Директива 2012/29 је ступила на снагу 16. новембра 2015. г., међутим, парламент још није усвојио законодавне измене.

„На самом почетку чинило ми се да је ова Директива лака за транспоновање, наставља Вергинија Мичева. На њеном транспоновању радимо већ четири месеца и надам се да ће средином фебруара одговарајуће одредбе бити финализоване. Транспоновање Директиве представља велики изазов с обзиром да она уводи нову дефиницију „жртве кривичног дела“, која је, по мени, шира од дефиниције „оштећеног“ у нашем кривичном праву. То доводи до конфузије и тешкоће у процесу усклађивања одредаба Законика о кривичном поступку са Директивом ЕУ о успостављању минималних стандарда за права, подршку и заштиту жртава кривичних дела.“

Заменик министра Вергинија Мичева и њен тим активно раде на нацрту Закона о малолетничком правосуђу. Признаје да уколико није било смене владе овај нацрт би до сада могао бити стављен на јавну расправу. Нацртом се предвиђа увођење принципа ресторативне правде као алтернативе кажњавању деце у сукобу са законом. Ресторативна правда применом својих принципа обезбеђује реституцију жртава и друштвене заједнице, промовише реинтеграцију починилаца кривичног дела и поправљање односа између жртве, починилаца кривичног дела и друштвене заједнице, као и спречавање настанка нове штете.

„Мења се не само кривични поступак према малолетним лицима, мења се социјално збрињавање и васпитање, мењају се корективне мере итд. У исто време актуелно је питање које морају бити алтернативне мере за малолетна лица? Предвиђено је затварање установа за извршење васпитних мера. Чиме ћемо их заменити? Чека нас заиста озбиљан рад.“

Превод: Албена Џерманова