У години када Радио Бугарска обележава 80 година од свог оснивања, предлажемо вам да сваког месеца гласате за песму или мелодију из Бугарске. Између свих који су се определили за песму/мелодију која добије највише гласова, жребом ће бити одређена три слушаоца који ће добити диск са музиком истог жанра ком припада музика за коју се гласало тог месеца. Гласове шаљите на мејл редакције serbian@bnr.bg.
Резултатe ћемо објављивати 15. дана месеца који следи после истека рока за гласање.
Жанрови којима припада музика којом покрећемо наградну игру, истоветни су жанровима музичких стримова које можете наћи у горњем десном ћошку сајта Радија Бугарска. Дела која учествују у наградној игри нуде вам аутори одговарајућих стримова. Зато ћемо вас у серији прилога упознати са овим нашим колегама. Они износе своје прве успомене везане за музику, радио; своје идеје, принципе и евентуалне компромисе, присутне у стримовима.
Сашо Заралијев је аутор фолклорних емисија програма за културу Бугарског националног радија и истоименог stream-а радија „Бинар“. Рођен је у Стралџи, у Тракијској низији, а кућа му је тик уз ону велике народне певачице Влкане Стојанове, мада се ње саме он не сећа. Али и дан данас не може да заборави веселе сеоске свадбе под разапетим шаторима, где се целе ноћи свирало, певало и играло. Из тог краја је и познати кавалџија Матју Добрев који је био редовни учесник тих празника. Када је одрастао Сашо је одлучио да свири гитару, али ни она није његова прва „музичка“ успомена:
- Када сам имао можда пет година и још сам живео на селу видео сам како две жене стоје испод дрвета и разговарају на локалном дијалекту, а у гранама над њима цвркућу врапчићи. У ствари колико сам схватио песму птица, толико сам и из њиховог разговора разумео. Звучали су ми апсолутно једнако.
На Радију Сашо Заралијев уређује фолклорне емисије. Најзанимљивији део његовог посла је представити слушаоцима ону чаробну слику народне музике, која усклађује митолошке мотиве са историјским личностима и тренуцима из свакодневице Бугара. Његова вештина у презентацији аутентичног фолклора привлачи бројну публику из иностранства – од Велике Британије, преко Перуа, па све до Сирије.
- Када сам почео да уређујем stream ставио сам акценат на снимке који су рађени у 60. и 70. годинама. То су обраде традиционалних мелодија чији су аутори истакнути фолклористи и композитори Филип Кутев, Николај Кауфман, Красимир Кјуркчијски и многи други. Показало се, међутим, да слушаоци више воле да слушају аутентични фолклор, тако да сада одајем предност извођењима локалних мушких, женских и дечјих фолклорних група.
Сашо Заралијев води рачуна и о томе да социјалне мреже заузимају важно место у савременом, технолошком свету, тако да настоји да и преко њих популарише бугарску народну музику. Испоставило се да људи радо слушају како концерте афирмисаних певача и инструменталиста, тако и извођења невештих, али свесрдних аматера на фолклорној сцени.
У јануару гласате за:
Превод: Александра Ливен
Биг Бенд БНР с диригентом Антонијем Дончевим отвара своју нову стваралачку сезону концертом, који ће се одржати 24. октобра у Првом студију медија. Програм концерта укључује ауторску музику Димитра Бодурова – пијанисте, композитора и продуцента, који већ..
Дара Екимова ниже успех за успехом. Млада певачица успела је да за годину и по дана лансира 16 нових песама које сачињавају њен деби албум „Ова соба.“ Нешто пре премијере свог првенца, издала је сингл „Дајем ти све“. Аутор музике је Дара Екимова,..
Национално музичко такмичење „Као лавови 2024“ одржава се од 18. до 20. октобра у Концертној сали Радио Варне – БНР. Дечји музички конкурс ужива велико интересовање, а деца која су се пријавила за учешће долазе из више од 20 бугарсих градова, кажу..
Љубитељи јапанске музике имаће прилику да уживају у извођењима групе Wadaiko-Sai из Јапана на концерту на традиционалним таико бубњевима. Концерт ће се..
Објављена је прва „Песмарица ЕУ“ (EU Songbook), која обухвата по шест песама из сваке од 27 земаља чланица Европске уније. Ова јединствена публикација..
Kottarashky, једно од најинспиративнијих имена бугарске музичке сцене новог века, иза којег стоји Никола Груев, познат је по непрестаном експериментисању..