2016. године каматне стопе у Бугарској ће наставити да падају. Пад камата на депозите скоро да је достигао границу коју не би смео да пређе због чега се код њих не очекује неко приметно смањење, а крајем године ће бити на нивоима између 0,5 и 1 посто, рекао је у интервјуу Радију Бугарска кредитни експерт Тихомир Тошев. Поређења ради, у земљама Европске уније каматне стопе на депозите су такође на нивоима испод 1 посто, а као најниже се издвајају камате у Литванији, Словачкој, Чешкој и Естонији где се крећу од 0 до 0,1 посто. Пад каматних стопа на кредите ће бити спорији пошто су у 2015. години оне забележиле значајан пад од 1-1,25 посто, сматра Тошев:
„Очекивања су нам да ће каматне стопе на хипотекарне кредите, које су се крајем прошле године кретале у распону од 4,8 до 5,75 посто, крајем 2016. године варирати између 4,25 и 5,25 посто. Крајем ове године очекујем да се каматне стопе на потрошачке кредите крећу између 6 и 9,5 посто. 2016. године ће банке понудити нове, атрактивније производе бизнису због осетног оживљавања тржишта кредитирања корпоративног сектора. Каматне стопе за корпоративне клијенте ће бити у распону од 3,5 посто до 5-5,5 посто.“
По речима Тихомира Тошева, у наредним годинама ће доћи до додатног, али незнатног сужавања разлике између каматних стопа на кредите и депозите и тако ће се оне постепено приближити средњоевропским нивоима. Тренутно највеће заостајање је регистровано у области хипотекарних кредита чије су камате код нас знатно веће у поређењу са средњоевропским нивоима – 2,2 посто. Што се каматних стопа на потрошачке кредите тиче, у Бугарској су оне једне од најнижих у Европи где се крећу између 6,5 – 15 посто. И у 2015. години је банкарски депозит био најпрефериранији финансијски инструмент. По речима Тошева, ово се може објаснити чињеницом да Бугарин има навику да свој новац држи у банкама мислећи да су на безбедном месту. Чак и да каматне стопе на депозите буду 0 посто или негативне, део новца, који се тренутно држи у облику депозита, остаће у банкама пошто је Бугарин навикао да одвоји нешто са стране за црне дане.
2015. године куповина некретнине остала је међу најпопуларнијим облицима инвестирања, а 20 посто уговора било је у циљу улагања. У већим градовима издавање некретнина доноси приходе између 4 и 5,5 посто на годишњој бази, рекао је Тихомир Тошев и додао:
„За куповину некретнина у великим градовима постоји интересовање не само због тога што је доходовно, већ и због раста цена станова који је почео крајем 2014. године. Све прогнозе указују да ће цене ових некретнина у наредних пар година ићи горе.“
Узајамни фондови су компаније које обједињују групу људи чији новац улажу у хартије од вредности, обвезнице или друге вредносне папире. На почетку људи обично инвестирају скромније износе и прате како се та инвестиција одвија. Али по мишљењу већине експерата, узајамни фондови ће постати улагање које ће се у 2016. издвојити као једно од најпожељнијих. По речима Тошева, тренутно не постоји опасност од новог пуцања балона на тржишту некретнина:
„Што се тржишта некретнина тиче, увек постоји опасност да се претера са изградњом, да се појаве лоши и тешко изводљиви пројекти, као што је било у периоду од 2006. до 2008. године. Али за сада не постоје такве индикације. Тренутно је потражња за становима новоградње веома висока и сваки добар пројекат се реализује изузетно брзо, далеко пре коначног завршетка радова на градњи зграде. То показује да тренутно постоји недостатак квалитетних станова, посебно у десет већих градова у земљи. Раст цена се такође креће у распону од 3 до 6 посто, што је сасвим нормално. Дакле, можемо рећи да је за сада тржиште стабилно.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је..