Шесторо посланика Покрета за права и слободе, међу којима и његов бивши лидер Љутви Местан, поднело је захтев за напуштање посланичке групе Покрета. Местан је, након оптужби да је направио гаф дозволивши да се под његовим рукводством Покрет солидарише са Турском по питању обореног руског авиона крајем новембра прошле године, пре божићних празника смењен с положаја председника Покрета за права и слободе. Повлачење шесторо из посланичке групе десило се тихо, без посебних изјава - њихових  или Покрета, а чини се ставља крај дугим оштрим споровима око тог случаја. Такав утисак ствара чињеница да централна штампа у Бугарској не поклања пажњу овој теми.

Иако шесторо посланика напушта посланичку групу Покрета за права и слободе, однос политичких снага у парламенту остаје непромењен. Међутим, пошто њихов број није довољан да формирају своју посланичку групу, а немају право да приступе некој другој посланичкој групи, шесторо прелази у редове независних посланика.  

Покрет за права и слободе остаје са 30 посланичких места, али упркос томе што се бројност његове посланичке групе смањује, он је и даље трећа најбројнија снага у парламенту.  Прва је владајућа партија  ГЕРБ са 84 посланичка места, а друга – опозициона Бугарска социјалистичка партија са 38 посланика. Збир гласова две највеће опозиционе снаге – Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе и даље је мањи од броја гласова владајуће партије ГЕРБ, чак и да се не узимају у обзир гласови њеног мањег коалиционог партнера - Реформаторског блока.

Неке изјаве Местана наводе на закључак да ће као независни посланици шесторо бивших чланова посланичке групе Покрета за права и слободе највероватније бити склоно да подржава десницу, што је у ствари у корист владајуће већине. У таквим околностима влада ће чак бити мање рањива него сада, а у непосредној перспективи нема изгледа за одржавање превремених парламентарних избора, које у последње време неки повремено помињу. Иако влада почива на компромисима, она остаје стабилна што, у сложеној ситуацији у Европи у вези са избеглицама, погодује Бугарској.

У крајњој линији, последњи потреси у политичкој снази бугарских Турака су остали само интерни партијски проблем попут ранијих, када су смењени други истакнути лидери - Осман Октај и Касим Дал. Након напуштања Покрета за права и слободе и Октај и Дал су покушали да остваре сопствене политичке пројекте, али су имали скромне резултате. Вероватно ће такав бити резултат и евентуалног покушаја Љутвија Местана да самостално наступа на либералној политичкој сцени. Према предвиђањима, у Покрету за права и слободе неће доћи до расцепа услед повлачења шесторо посланика из његове посланичке групе не само зато што већина њих није била део Покрета, већ и зато што његово чланство има снажан инстинкт за јединством.

У току драматичних догађаја око смене Љутвија Местана постављен је и низ незгодних питања  – да ли је Местан стављао Покрет за права и слободе на услугу суседној Труској, а на штету националних интереса Бугарске, зашто је након смене с положаја лидера Покрета он затражио заштиту у згради Амбасаде Турске у Софији, зашто му је укинуто обезбеђење, из ког су разлога турски званичници покушали да се умешају у интерни проблем једне бугарске политичке партије итд.  

Бугарско друштво је веома осетљиво на питања ове врсте, међутим, тешко се може рећи да је на њих добило задовољавајући о7дговор.

Превод: Албена Џерманова