Кад човек има снове и свим срцем тежи њиховом остварењу увек ће бити могућности захваљујући којим ће се ствари посложити. У то нас је уверила прича ученика 11. разреда Филолошке гимназије „Пејо Јаворов“ у граду Силистра са разредним старешином Кременом Радојевом. Захваљујући њиховим напорима данас 78 гањске деце из региона Волта учи у новим, светлим учионицама. Све је почело доласком наставника енглеског језика Мајкла Пелехача из САД и његовим сусретом са бугарским средњошколцима и њиховим учитељима који верују да могу да промене свет. Како је Мајкл одлучио да дође у Бугарску и какав је траг оставио у срцима бугарске деце? О томе нам је испричала Доротеја Дечева, ученица Филолошке гимназије „Пејо Јаворов.“

„Мајкл Пелехач је амерички учитељ-волонтер по програму „Фулбрајт.“ Након посете школи он је изабрао наш разред пошто му је био најзанимљивији. На часовима енглеског језика Мајкл је ученицима испричао о једном од најболнијих проблема у свету – неписмености, учио их је језичким вештинама, конкретније, препричавању и приповедању, а исто тако и лидерству. Након тога нам је показао и видео који је сам снимио и којим је поделио своју идеју о школи у Гани. Мајкл нам је заувек остао у драгом сећању као једна добро организована особа која брани своје принципе и има циљ у животу у чијој реализацији смо помогли и ми.“

Зашто је Мајкл одлучио да дође управо у Бугарску?

„Жеља му је била да дође у земљу која није толико популарна међу Американцима. Многи Американци не знају да на мапи покажу Бугарску. Али је зато Мајкл успео да свима покаже да у нашој земљи има људи добрих срца који су у стању да промене свет,“ рекла је Доротеја.

На свом блогу је Мајкл написао да му је ово путовање омогућило да споји у једно све што га занима – путовања, упознавање страних култура, образовање и жељу да помаже осталим људима. Ова жеља се у њему родила током његовог обиласка различитих континената када су му патња и тежак живот пун одрицања, са којим се свакодневно суочавају људи у различитим деловима света, отворили очи. Амерички наставник-волонтер и бугарски ученици су, уз подршку својих наставника, родбине и пријатеља, поставили себи за циљ да за 25 школских дана прикупе 25.000 америчких долара (с обзиром да је минималац прошле године код нас био 211 америчких долара) а који ће бити коришћени за изградњу школе за гањску децу. Задатак који је, на први поглед, прилично амбициозан. Како су средњошколци реаговали на Мајклову идеју и да ли су поверовали да је она реално могућа?

„На почетку смо били помало скептични. Нико од нас није веровао да ћемо за само 25 дана прикупити 25.000 долара. Али смо у ходу, уз међусобну подршку, поверовали да ће се ствари остварити,“ присећа се Доротеја.

Средства су прикупљена захваљујући добротворним концертима и базарима, намењским донаторским рачунима који су приказивани у америчким и бугарским медијима, а исто тако и промотивном видео споту који су бугарски ђаци сами снимили на енглеском и бугарском језику. Кампања је стартовала 31. марта 2015. године. Крајем предвиђеног рока прикупљена сума је премашила потребну и достигла 28.780 америчких долара. Одлучили су да остатак износа буде коришћен за додатну квалификацију афричких учитеља. Људи из Волте су добровољним радом помогли у изградњи школе. Тако данас, захваљујући иницијативи коју су покренули бугарски ученици и амерички наставник-волонтер, у далекој Гани 78 малишана претшколског и школског узраста више не учи у хладовини дрвета, како би се сакрило од сунца, већ у потпуно новој згради поред које је постављена спомен-плоча на којој је порука ученика из Силистре: „Посвећено обичним људима који могу да остваре необичну промену.“

„Сви ученици нашег разреда мишљења су да је то нас учинило бољим људима. Показали смо свету да нема немогућих ствари, довољно је да имаш мотивацију и подршку истомишљеника,“ рекла је Доротеја. А у вези са замеркама неких да човек прво треба да среди своје двориште и тек после тога да погледа у туђе, девојка каже: „По нама, људи који имају песимистички поглед на свет и стално траже неког кривца за своје неуспехе, једноставно не заслужују пажњу. Битно је да си ти учинио добро, битно је да корак по корак свет постаје боље место.“