Европска комисија је добила уверења Немачке, Данске и Шведске да ће ванредне мере контроле граница бити сведене на минимум. То је постало јасно 6. јануара после иницираног од европског комесара за миграциjу и унутрашње послове Димитриса Aврамопулоса хитног састанка са представницима три државе поводом нових пограничних контрола миграната које изазивају и нову забринутост због европске Шенген зоне. Он је изјавио да су те земље „истински пример европске солидарности, гостопримства и слободе кретања“ и подвукао да је заједничко решење свих 28 држава чланица Европске уније једини могући пут.
Ситуацију са привременим обнављањем граничне контроле коментарише потпредседник посланичке групе Европске народне партије у Европском парламенту Марија Габриел, иначе представник владајуће партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ).
„Поновно увођење пограничне контроле је саставни део самог Шенгенског кодекса. Али нек видимо и каква је ситуација – понекад она нам омогућује да дестабилизујемо криминалне мреже које иначе настоје да искористе веома активни промет миграната и избегличку кризу. А док су те мреже побркане и покушавају да се преструктурирају, специјалне службе прикупљају вредне податке о њиховој делатности. Када говоримо о Данској или Шведској, која је од 12.11.2015. поново увела проверу докумената, запажа се вратоломни пад молби за пружање азила. С друге стране, решење проблема није на граници једне или друге државе. Оно је општеевропско и не може бити и речи о затварању граница. Треба да подсетимо да идеја Шенгенског простора није само да обезбеди слободу кретања, већ да буде простор безбедности, размене података и гарантовања контроле спољних граница. То је кључни елемент који последњих година није био у средишту пажње. Размена података треба да буде систематска, да се врши у реалном времену, а контролу треба да пролазе сви, у том броју и људи са пасошима држава чланица Шенгенског уговора.“
За све то ће бити задужена нова Европска агенција за границе и обалску стражу о чијем се оснивању говори већ више година.
„У децембру прошле године комесар Аврамопулос и потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс су јасно изјавили да је идеја стварања нове агенције поделити одговорност управљања спољним границама међу свим државама чланицама. Због тога је важно да, с једне стране, сачувамо принцип слободног кретања људи, а с друге, побољшамо безбедност Уније и ефикасно управљамо миграционим процесима. Део нове установе ће постати и већ искусна Агенција за контролу спољних граница Европске уније „Фронтекс“, која се последњих месеци увелико модернизовала. Биће отворен и Центар за мониторинг и анализу ризика, што је по мени веома важно. Често пута критикују Европску унију да иде иза догађаја. Сви знамо да је превенција јефтинија од решавања већ настале кризе и тај би нам Центар био веома користан. За мене је важно да ће Агенција организовати заједничке операције са суседним трећим земљама, јер миграција не почиње на граници Европе. Од кључног значаја је и начин доношења решења. Треба, такође, прецизирати да ће нова Агенција бити задужена за обезбеђење спољних граница Европске уније, а не само чланица Шенгенског уговора, у противном, Бугарска и Хрватска ће се наћи у компликованом стању.“
Чујмо и став Марије Габријел о пријему Бугарске у Шенген.
„Мислим да Бугарска демонстрира своје активно европско понашање. Земља марљиво испуњава своје обавезе. Већ одавно смо остварили и све техничке критеријуме. За мене је веома важно схватити да је обезбеђење бугарских граница једнако обезбеђењу спољне границе Европе. Али и поред тога Бугарска се не понаша као земља која ће за то тражити бенефиције. То је достојно понашање, које ће нам у будуће донети позитиве, исто као и допунске аргументе када наставимо дебате о нашем приступању Шенгену.“
Марија Габријел је изјавила такође да Европски парламент и Европска комисија подржавају настојање Бугарске да се придружи Шенгенском уговору, али је уз то подвукла да се одлука доноси потпуном већином гласова Савета министара. Понашање држава чланица које се према нама односе резервисано посланица објашњава различитом врстом примењиваних мера, као и унутар-политичким проблемима. За Марију Габријел најважније је да ли није већ време решавати та питања квалификованом већином, а не потпуном, која није баш продуктивна с обзиром на Унију са 28 чланица.
Превод: Александра Ливен
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања..
И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће..
Проруски кандидат води на председничким изборима у Румунији У првом кругу председничких избора у Румунији, на којима је излазност била већа од 52%,..