Баш за Нову годину Бугарску се за длаку извукла веома непријатног „дежа вија“. Случај „Овергаз – Газпром“ нас је подсетио на мразовите дане почетком јануара 2009. године, када су због финансијских неспоразума између Москве и Кијева обустављене испоруке руског гаса Бугарској кроз Украјину. Тада је домаћа индустрија практично била блокирана, а уследили пик конзумације струје замало није упропастио електродистрибутивну мрежу земље.
Шта се десило крајем 2015. године?
Руски џин „Газпром“ је у писму упућеном државним енергетским друштвима „Бугарски енергетски холдинг“ и „Булгаргаз“ саопштио да приватна компанија „Овергаз“ која снабдева плавим горивом преко 60 хиљада домаћинстава и 3 хиљаде предузећа у Бугарској, није поднела потребне захтеве за испоруку гаса од првог јануара што значи да неће ни примати гориво. Пошто је јавност сазнала о томе, из „Овергаза“ су рекли да нису примали било каква писма од „Газпрома“, немају проблема са плаћањима итд. и тсл. Информациони простор је био „добро“ загађен и магла око случаја се згуснула.
Није случајно да је већ првог радног дана после Нове године, рано ујутру, премијер Бојко Борисов из студија ТВ канала БТВ покушао да расеје ту маглу. Он је предочио гледаоцима документ који је потписан од стране руководства „Овергаза“, а у којем се „Булгаргазу“ упућује молба да започне да снабдева горивом његове клијенте како не би дошло до новог мразовитог колапса. „Да ли је то нормално? Потписивати уговоре увече 31. децембра?“, упитао је премијер. Борисов је, поред тога, намигнуо Москви, изјављујући да „Газпром“ није крив за кризу око „Овергаза“. Мада и то није било све. Он је у „Овергазовим“ потезима наслутио покушај дестабилизације владе. Да би клијенти „Овергаза“ од првог јануара остали без струје, „кога би немилосрдно помињали – „Овергаз“ или Бојка Борисова? Кога би опсовали? Сто посто мене!“, љутио се у етеру председник владе и окарактерисао речју „наглост“ инсинуације „Овергаза“ да неко покушава да им украде бизнис.
Неки стручњаци су тај случај прозвали „криминалним водвиљем“. Други пак су поново запевали стару песму да Бугарска треба да тражи начине да се ослободи своје прекомерне зависности од руског гаса. Било како било, током тих неколико дана постали смо сведоци типично бугарских закулисних игара. На унутарполитичком плану оне су, по свему судећи, имале за циљ – како је претпоставио и сам премијер – да дестабилизују политичку ситуацију у земљи. Управљање Бојка Борисова је доживело тешке тренутке пошто је њихов коалициони партнер Демократе за снажну Бугарску прешао у опозицију. А није далеко и време када је током зиме 2013. пала прва влада Борисова после масовних протеста због високих рачуна за струју. На економском плану, очигледно постоје турбуленције међу онима који вуку конце бугарске енергетике и већ је сазрео тренутак прерасподеле зона утицаја.
А гасна криза у Бугарској, која се ипак није десила, можда је знак да нас очекује нешто велико, везано за пројекат изградње гасног чворишта на територији Бугарске после неуспеха пројекта изградње „Јужног тока“. Или пак је подсећање на још увек незадовољене апетите неких америчких концерна да код нас ваде гас из шкриљца?
Превод: Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..