Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Где се крије топлина у мразовитим празничним данима?

БНР Новини
3
Фотографија: Deutscher Weihnachtsmarkt Sofia

Ако шетате градом и осетите благу арому куваног црног вина, роштиља и свежег хлеба, ако се око вас весело играју деца, ако вам слух милују божићне и новогодишње мелодије, онда сте се можда нашли у центру неког од празничних градских базара.

Снимка

Овог децембра становници и гости Софије су могли да попију и поједу нешто на иновативном Божићном фестивалу „Софија мезети“ који је био пропраћен и музичким програмом уз учешће домаћих извођача и ди-џејева. Сувенири, шешири, украс за новогодишњу јелку, виршле, помфри, пиво и вино тражили су од посетилаца да одреше кесе. Емоција коју вам дарују та места вреди, јер празнични дух оживљава, независно колико тешки су вам били дан, недеља, па чак и година.

Снимка

Већ је традиција да се уочи Божића у Софији одржава бар један немачки празнични базар. Да ли су се Бугари већ навикли на немачки стил? Флориан Салигер воли божићне базаре, обишао је многе у својој родној Аустрији, као и у Немачкој.

Божићни базари увек имају прелепу расвету. Када је напољу хладно, када пада снег, а око тебе има много светиљки, онда се рађа магија. Деца се забављају. На пример, прошле године ту је радила пошта и малишани су састављали и директно слали своја писма Божоћ Бати. Они се ту још уче да пеку колаче, да цртају разгледнице, да израђују поклоне. На таквим местима откривамо топлину у мразовитој зими.

Снимка

Флориан прича такође да се Немци и Аустријанци по традицији часте гулашем у хлебу. Воле и кобасице, мекике, пражени кромпир, кувано вино и пунч. И ако у Бугарској се на празничним базарима нуде пре свега шешири, рукавице, календари и празнични украс, у Немачкој и Аустрији бестселер су дрвене играчке, чаше од порцулана и мирисава уља.

Снимка

Међу најупечатљивијим учесницима једног од софијских базара били су произвођачи органског вина. Ево шта су они испричали о свом винском подруму:

Производимо по европским стандардима. Наша вина су биолошка а високог су квалитета. Подрум добија субвенције од Европског парламента. Реч је о породичном винском подруму и у производњи учествују сви чланови породице. У нашим производима не користимо хемикалије, нити додатни шећер.

Снимка

Конкуренција органском вину било је малиново вино „Трастенаја“ из Бова, на западу земље, које је мамило посетиоце својим лепим мирисом и нежним воћним укусом. Други учесници базара су посетиоцима понудили разноразне природне производе.

На срећу, све више људи почиње да схвата да богатство бугарске природе може умногоме да допринесе решавању многих здравствених проблема и јачању организма. Све више људи се окреће народној медицини. Наше баке, на пример, нису користиле антибиотике и друге хемије, већ природне лекове.

Снимка

У ишчекивању Нове године људи са којима смо разговарали пожелели су пре свега здравље, срећу, веру, позитивне емоције и љубав.

Превод: Александра Ливен, Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Луиза Лазарова, БГНЕС, Deutscher Weihnachtsmarkt Sofia



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Фотографија: facebook.com/groups/mursalevo

Како је Европско фудбалско првенство оживело један сеоски трг у Бугарској

"Сасвим мало треба човеку да створи услове да будемо заједно" – гласе речи младог Станислава Грозданова. Оне постају покретачка снага "буђења" бугарског села у јеку фудбалског лета на Старом континенту. Само 68 км западно од бугарске престонице, у..

објављено 27.6.24. 12.00

Бугари у Бразилу чувају име и везу са домовином као драгоцено наслеђе

Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..

објављено 27.6.24. 11.10

Почиње друго издање Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“

На овогодишњем другом по реду издању Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“ у Софији учествује више од 30 слависта из 11 земаља. Дводневни форум (27-28. јун) у Националном дворцу културе одржава се на иницијативу потпредседнице земље..

објављено 27.6.24. 08.00