25. јануара 1935. г. указом цара Бориса ІІІ радиодифузија у Бугарској је постала државна својина. Овај датум сматра се и темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао "Радио Софија", а касније је добио име "Бугарски национални радио" (БНР). За главног начелника радиодифузије и Радио Софије именован је Панајот Христов (истакнути бугарски сликар и писац познатији као Сирак Скитник). У Тонском архиву радија сачувано је сећање шефа техничке службе Радио Софије Асена Маринова на прве године постојања Бугарског националног радија.
Године 1938. Радио Софија је већ имао добро уређену фонотеку са 10.000 грамофонских плоча. Сирак Скитник је формирао Тонски архив у којем су се чувале плоче са снимцима наших познатих глумаца, певача и јавних радника. Увео је посебне емисије посвећене селу, деци, ученицима, домаћицама. Емитоване су и вести о Бугарској на страним језицима итд. Као главни начелник Сирак Скитник је ударио темеље бугарске радиодифузије, а од новинара је тражио да систематски обрађују све актуелне културне и друштвене теме.
Поред вести, интервјуа и репортажа, већ у првим месецима свог рада национални радио је почео да производи и емитује културне садржаје. У септембру 1935. г. први пут је у програму радија звучало извођење “Оркестра студија Радио Софије“. Исте јесени емитована су и извођења “Џез оркестра Радио Софије”. У пролеће 1936. појавила се и формација “Гудачки квартет Аврамов”. Године 1937. основани су "Камерни оркестар Радио Софије" под управом Марина Големинова и дечје вокалне групе Сије Јанакијеве и Парашкева Хаџијева. И данас је БНР највећи бугарски продуцент музике, драмских и дечјих програма.
Још на самом почетку свог оснивања 1935. г. радио се посветио мисији да очува успомену на личности и догађаје из наше и стране историје. Тонски архив БНР је најбогатији звучни архив у Бугарској. У њему се данас чувају снимци у укупном трајању од преко 110.000 часова који причају о нашој савременој историји. Рубрика „80 година у 80 недеља“, којом смо обележили 80-годишњи јубилеј БНР, је имала за циљ да представи део познатих личности које су оставиле свој траг у животу бугарског друштва, а чији се гласови чувају у Тонском архиву. Надамо се да вам је ово путовање кроз време током којег смо имали прилику да чујемо гласове писаца, песника, музичара, јавних радника, политичара, спортиста, било занимљиво. И за крај само да додамо да је Тонски архив БНР у процесу дигитализације.
Ово последње издање рубрике „80 година у 80 недеља“ завршавамо песмом „Наш радио“ за коју је музику написао Стефан Димитров.
Превод: Албена Џерманова
Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..
„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..
10. новембар 1989. г. Дан је за Бугаре почео као и сваки други. Али је одједном у 18 часова у вестима Бугарског националног радија најављено да се изражава захвалност Тодору Живкову на његовом раду на челу државе, као и да Петар Младенов постаје нови..