Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Етнофантазије 2015.

БНР Новини
Теодосије Спасова и „Небеске струне“
Фотографија: theodosiispassov.com

2015. годину која је иза нас, запамтићемо по обиљу етно пројеката инспирисаних бугарском народном музиком. Они су створени у различитим деловима света, а њихови аутори су музичари различитих националности.

Заједнички пројекат виртуоза на кавалуТеодосија Спасова и женског квартета „Небеске струне“ је само један од бројних пројеката славног музичара током последњих година, у којем су европска класична и музика са поднебља Балкана оригинално изведене у иновативном, џез аранжману. Теодосиј Спасов је такође уметнички директор међународног фестивала „Жуте коцке“ у Софији, на чијем је другом издању поново гостовао Давид Пења Дорантес, мега звезда шпанске музичке сцене, пијаниста изузетно експресивне технике. Бугарски кавалиста већ више година учествује у заједничком пројекту са овим изванредним фламенко музичарем. Почетком децембра Теодосиј Спасов се вратио са турнеје по САД на коју је ишао са групом БALKANSKY. Извођачи су имали многе узбудљиве сусрете са америчком публиком, као и са припадницима бугарске дијаспоре. У бугарско-америчком арт центру „Мадара“ у Бостону, бенду БALKANSKY су се на сцени придружили џез певачица Елена Колева која живи у овом граду и хор „Плетеница“ који изводи бугарске народне песме. Његов руководилац Кристијан Карам која је уједно и певачица, предавач на Беркли колеџу и организатор разних фестивала, рекла је поводом тог наступа: „За мене је срећа што сам слушала извођење маестра Теодосија Спасова коме је додељена Унескова титула „Уметник за мир“ (2015 Unesco Artist for Peace).“ Од прошле године Кристијан Карам води мајсторску класу за певање у нашој земљи. Заљубљена је у бугарску народну музику и има нови бугарски етно пројекат назван „Наима“ (Naima). Чланови формације су и Живко Василев (кавал, програминг и ефекти), Станислав Арабаџијев (клавијатуре и гитара) и познати ћеманџија Пејо Пеев. Музичари су приредили неколико концерата у Бугарској, а тренутно припремају свој први албум.

СнимкаВладимир Карпаров је један од најталентованијих бугарских саксофониста. Он већ годинама живи у Немачкој и стално одржава  концерте у различитим европским земљама. Вођа је неколико формација. Прошлог лета је са својим саксофонским квартетом „Форколор“ („Четири боје“) музичар имао успешну турнеју у неколико бугарских градова. Ауторски комади Владимира Карпарова су заиста јединствени спој савременог џеза и хармонских, мелодијских и ритмичких карактеристика бугарских народних песама.

Позната народна певачица Нели Андреева је солиста и хор-мајстор националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“. Изводи песме из Родопске фолклорне области. Нели има дугогодишње искуство као композитора песама које представљају симбиозу поп и етно музике. Тако је 2015. г. настао њен албум под насловом „Једина“. Аутор неких од композиција на њему је гитариста Николај Пеев који је задужен и за аранжмане.

Снимка„Рођена сам у малој земљи. Њен језик говоре људи којих је мање од броја становника Њујорка, града где сада живим. Без обзира на то, песме Бугарки се чују у свим крајевима наше планете, а једна од њих (родопска песма „Изашао је хајдук Дељо“ у интерпретацији Ваље Балканске) чак  путује свемиром на космичкој сонди „Војаџер-1.“ Овим речима је певачица Влада Томова представила свој деби албум „Балканске бајке“ (Balkan Tales) који се 2009. године појавио на музичком тржишту. Он је промовисан у САД, Бугарској и многим другим земљама. 2015. године Влада Томова је учествовала на неколико бугарских фестивала, а тренутно припрема свој нови албум.

СнимкаИако постоји само од три године, пројекат „АКА Балкан Мун“ („Aka Balkan Moon“) је већ представљен у неколико европских земаља. У њему музичари познате белгијске џез групе „Aka Moon“ удружују идеје и врхунска умећа са кавалистом Недјалком Недјалковим, бубњаром Стојаном Јанкуловим, сопран саксофонистом Владимиром Карпаровим и народном певачицом Стоименком Недјалковом. У основи свих музичких комада су бугарске фолклорне теме. Заједнички рад белгијских џезиста и бугарских извођача почео је 2012. године. Албум који су објавили прошле године, промовисан је у Бриселу и Софији. „Желим нагласити да је пројекат „АКА Балкан Мун“ још један доказ да је бугарски фолклор заиста општељудска вредност. Наша традиционална народна музика је по ко зна који пут пробудила креативност и машту уметника из других земаља и инспирисала их за нове и интересантне пројекте“, рекао је Недјалко Недјалков.

„Живот је музика“ назив је албума Величке и Велија Чушевих који се одликује шаренилом мелодија и ритмова. Поред ауторских и народних песама, он садржи етно, џез и поп композиције, неке од којих имају оријентални колорит. То је деби албум народне певачице и њеног супруга који је тамбураш. На њему се налазе и две изворне каракачанске песме које је Вели Чаушев обрадио специјално за вокални ансамбл „Спектрум“. „Музика ове етничке групе одише спокојем који је савремени човек одавно изгубио. Мислим да је онај ко може да доживи ово стање спокоја срећник“, каже Вели Чаушев.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

"Снага љубави"

Млада певачица Paola је 2024. годину завршила позитивно "Снагом љубави" – не само песмом, већ и музичким путовањем до срца. "Идеја је да покажемо да смо сви лепи такви какви јесмо и да је веома важно шта носимо у срцу. ˈСнага љубавиˈ није..

објављено 9.1.25. 10.50

„Вага“

Четрдесет друга песма у оквиру пројекта „Певајући уметници“ носи назив „Вага“, а изводи је Атанас Пенев, који је познат као фронтмен групе Б.Т.Р. Музику на стихове песника Калина Донкова написао је Момчил Колев. Аранжман је дело Калојана Колева, док су..

објављено 3.1.25. 10.15

"Виолински кључ" откључава сећања на очински дом

Песма "Виолински кључ" доноси топлину и носталгију кроз стихове које је поетеса Џина Дундова написала током посете Тетевенском Балкану. Текст, посвећен композитору Димитру Гетову, који је аутор аранжмана, одликује се дубоком емоцијом и лирским описима..

објављено 2.1.25. 11.20