„2015. године бугарска Влада није успела да консолидира буџет и да сузи дефицит до предвиђених параметара од 3% БДП-а и поред већег економског раста и боље наплативости прихода, што је за нас било врло непријатно изненађење, изјавила је економиста са Института за тржишну економију Десислава Николова. На крају крајева, већи приходи истрошени су исувише лако и били су веома корисни за установе које нису стигле да редукују своје трошкове за особље“, убеђена је Десислава Николова.

„Оно што је јако забрињавајуће у буџету за наредну годину јесте да се рачуна на врло брзо сужавање дефицита у односу на планирано за 2015. годину. У ребалансу буџета за ову годину дефицит је требало да достигне 3,3%, а за 2016. је предвиђен дефицит од отприлике 2%. Другачије речено, говоримо о консолидацији од 1,3% БДП-а, што је двоструко више од планиране за 2015. г. Ове године Бугарска је требало да сузи дефицит за свега 0,7%, али је Влада доживела пораз у тој својој намери. Ето зашто постоје све шансе опет да не успе, због своје нежеље да смањи трошкове у низу проблематичних сфера. Приходни део буџета за 2016. такође изазива забринутост, јер предвиђа озбиљне приливе од концесије аеродрома у Софији од 300 милиона евра. То противречи принципу концесионих послова, где су приходи релативно ниски, али се примају у подужем временском периоду. Међутим, у овом случају ћемо тражити посао где ће држава једнократно примити сав износ посла, што пак га чини тешко остварљивим. А ако до њега не дође, дефицит аутоматски ће се повећати са 0,7% на 2,7% БДП-а.“

Према Десислави Николовој постоји озбиљан ризик да у 2016. не достигнемо прогнозирани економски раст од 2,1%. Као прво, то је међународна ситуација и пре свега ризици који проистичу из токова светске економије, гледано у целини, и посебно за Бугарску – од успоравања кинеске економије. Један од узрока да земља забележи већи од очекиваног економски раст у 2015. је већи ниво искоришћавања европских фондова. Али на почетку новог програмског периода ти фондови неће достићи Бугарску у истом обиму, што ће опет имати негативан утицај на економски раст.

„После кризе инвестиције су у великој мери зависиле од капиталних трошкова који су се финансирали из европских фондова. Тако да су страховања од успоравања економије у потпуности оправдана. С друге стране, у 2016. потрошња може да не расте очекиваним брзим темпом. Министарство финансија рачуна углавном на унутрашњу потрошњу као мотор економског раста. Власт, међутим, начинила је један изузетно штетан корак, а наиме, пристала на брзо повећање минималне зараде до 420 лева у 2016. и 460 лева у 2017., што може да угуши тржиште рада које се лагано извлачи из кризе од почетка 2014. У многим крајевима земље разлика између минималне и просечне плате у ствари постепено нестаје и послодавци не могу да се снађу са сталним повећањем трошкова за рад и приморани су или да отпуштају људе, или да не отварају нова радна места.“

Недавно су из Института за тржишну економију израдили економску анализу сходно којој за сваких 100 лева повећања минималне радне плате губимо по 125.000 радних места људи са ниским степеном образовања и квалификације. С друге стране, предвиђено је рекордно повећање минималних основица за обрачун доприноса за социјално и пензијско осигурање, при чему је просечни процент раста у свим секторима економије 7,5%. Према Десислави Николовој то ће избацити са тржишта рада низ малих и средњих предузећа, за које је та цена рада неподношљива и стимулисаће их да оду у сиву привреду.

Превод: Александра Ливен