За неколико година чоколада Венсана и Марије Гајо је стекла велику популарност међу љубитељима био чоколаде ручне израде. Уочи Божића поново смо завирили у њихову малу радионицу у Пловдиву, са жељом да сазнамо да ли је овај мали слатки бизнис одолео изазовима бугарске стварности.
И данас су у Бугарској Венсан и Марија једни од малобројних произвођача ручно рађене чоколаде гарантованог порекла, без хемијских додатака, која носи ознаку производа из фер трговине. Пред божићне и новогодишње празнике они имају пуно наруџбина, али мало предузеће не може да испуни све, тим пре што је у ово време године део његових производа намењен једном дому за децу ометену у развоју.
Прављење чоколаде је исто као и прављење вина. То је процес који се учи. Све почиње од плодова и земље у којој су се они родили. Добра чоколада се прави од пажљиво одабраних врста какао зрна и њихове мешавине. Са пуно рада и посвећености и најмањем детаљу, уз потребну опрему, горко зрневље какаа се претвара у чоколаду врхунског квалитета и укуса. А са годинама и искуством непце постаје све осетљивије.
У радионици Венсана и Марије ради још пет особа. Избор запослених се заснива на одређеним принципима – то су људи којима предстоји одлазак у пензију, а који тешко могу наћи други посао и никад нису радили у индустрији чоколаде.
Како је све почело и зашто су се Венсан и Марија определили управо за производњу чоколаде и то у Бугарској?
„У ствари, чоколада нас прати од почетка наше везе, каже Венсан. – Најпре смо током путовања по Венецуели сазнали да је какао нешто више од кутија какао праха који се продаје у супермаркетима. Када смо одлучили да покренемо сопствени бизнис у Бугарској, жеља нам је била да се бавимо нечим што нас обоје занима и привлачи, а не само да радимо и чекамо плате. Тако смо некако природно дошли на идеју о прављењу чоколаде.“
Венсан Гајо настоји да охрабри све оне који оклевају да започну свој бизнис у Бугарској. „Испоставило се да, супротно ономе што смо мислили, то није толико компликовано, рекао је он. Придржавали смо се законских прописа, јер смо желели да све буде легално, без заобилажења административних процедура и пореза, иако је то још увек уобичајена пракса.“
Венсан сматра да му је било лакше и да је наишао на веће разумевање и симпатије, зато што је странац, односно Француз. Део опреме за прављење чоколаде је наручио из иностранства, а машину за одвајање какао зрна од љуски је сам направио, пратећи упутства на интернету.
Каква је филозофија пословања Венсана Гајоа и по чему се његова чоколада разликује од остале?
„Ми смо ти који је чинимо различитом, одговара он. – Наравно, инспирисали су нас други мајстори код којих смо учили занат у Француској и Италији. Наш концепт је чиста чоколада у сваком погледу. То подразумева не само сировину, већ и сам процес рада. Сировина је само са малих плантажа какаовца које имају потребне сертификате. Не можемо себи дозволити да користимо какао зрна, ако постоји и најмања сумња да је за њихову производњу и технологију прераде коришћен робовски или дечји рад“, прецизира Венсан.
Како се мали произвођач носи са конкуренцијом мултинационалних компанија?
„Мислим да када постоји јасна визија и приступ, нема проблема са позиционирањем на тржишту. Наша конкуренција је углавном у индустријској производњи. Рецимо, ако у продавницама тражите чоколаду гарантованог порекла и квалитета, без сојиног лецитина и синтетичке ваниле, видећете да смо једини у Бугарској који производимо такву посластицу. Наши клијенти траже управо овај чисти производ и спремни су да плате више новца за њега.“
Након што је њихов чоколадни бренд укључен у једну међународну енциклопедију, Венсан и Марија Гајо добијају наруџбине и из других земаља, али не желе превише да проширују свој бизнис. Они цене своје слободно време које је посвећено породици, пријатељима и музици.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: личнa архивa
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..