Спомен-кућа Димитра Пешева у Ћустендилу је споменик културе, обновљен у нашим данима, који чува успомену на Бугаре који су 1943. године успели да спасе из Хитлерових канџи око 50.000 Јевреја припремљених за депортацију из Бугарске. Димитар Пешев, тадашњи потпредседник Народног собрања, био је међу онима који су највише допринели њиховомспасавању.Али, долазећи у његову кућу, посетиоци сазнају и занимљиве податке о другим становницима Ћустендила заслужним за успех овог хуманог дела. Стална поставка оригиналних предмета, фотографија и факсимила докумената прича о догађајима од марта 1943. године и формирању делегације угледних ћустендилских првака који су спасавање Јевреја сматрали као своју дужност.

Године 1940. усвојен је антисемитски Закон о заштити нације, а парламентарном седницом је председавао заменик председника XXV сазива Народног собрања Димитар Пешев. Три године касније, 8. марта 1943. г., он је примио делегацију својих суграђана у којој су били народни посланик Петар Михалев, трговац Асен Суичмезов, учитељ Владимир Куртев и адвокат Иван Момчилов. Они су саопштили Пешеву да је потписан тајни споразум са Трећим рајхом о депортацији скоро 50.000 Јевреја из Бугарске у Немачку у вези са тзв. Коначним решењем јеврејског питања, односно планом нацистичке Немачке за систематски геноцид над европским Јеврејима, који је довео до завршне, најсмртоносније фазе Холокауста. Димитар Пешев није остао равнодушан према томе и 17. марта је упутио премијеру Богдану Филову оштро протестно писмо против депортације бугарских Јевреја, које су потписала 43 народна посланика. Данима касније Пешев је уклоњен са свог положаја. Међутим, сама чињеница без преседана да је парламент бурно расправљао о тајним плановима Трећег рајха, један је од главних разлога за спречавање депортације Јевреја.

„У спомен-кући се налазе два драфта писма Димитра Пешева упућеног премијеру Богдану Филову, која су од велике културне вредности“, каже кустос изложбе др Ангел Џонев, стручњак за нову историју Бугарске. Он допуњује слику о догађајима везаним за спасавање Јевреја.

„Ни Пешев ни посланици који су били његови истомишљеници нису желели да оборе владу. У писму се наводи да је важно „сачувати част и достојанство Бугарске“. У крајњој линији, у марту 1943. године ниједан бугарски Јеврејин са предратне територије бугарског царства није одведен у нацистичке логоре смрти, што је изузетно битно. То је спречило државну машинерију која је у мају 1943. године предузела друге мере за ограничавање права Јевреја. Половина припадника јеврејске заједнице исељена је из Софије у различита села и мање градове у унутрашњости земље. Међутим, пресудну улогу у њиховом спасавању имали су јавни радници из Ћустендила, људи са активном грађанском позицијом и великим угледом, који су обуставили планирану депортацију. О свим тим догађајима говори већина историјских докумената у музејској експозицији у спомен-кући Димитра Пешева. На самом почетку социјалистичке епохе већи део јеврејске заједнице је напустио Бугарску и населио се у Израелу. Ови Јевреји су били значајан део нове државе коју су створиле углавном избеглице из целе Европе. Међутим, бугарски Јевреји са поносом изјављују да нису избеглице, већ емигранти који су добровољно напустили своју домовину, а нису побегли од озбиљног насиља“, рекао је др Џонев.

Сви ћустендилски прваци који су допринели спасавању бугарских Јевреја, имали су тужну и суморну судбину. Они су у великој мери постали жртве тзв. акција и мера народне власти након 9. септембра 1944. године, када је у Бугарској успостављен просовјетски режим. Упркос неоспорном доприносу Димитра Пешева решавању јеврејског питања, 1945. године га је Народни суд који је организован у супротности са важећим Трновским уставом, осудио на казну затвора, одузимање грађанских права и све имовине. После издржавања казне, овај истакнути политичар је живео у сиромаштву.

Шта још говоре документи?

„Димитар Пешев је заједно са својим колегом Петром Михалевим осуђен и за прогон Јевреја, наставља Ангел Џонев. – У музејској збирци у његовој спомен-кући у Ћустендилу налази се копија оптужнице која га терети за ово кривично дело, а коју су сачували рођаци Пешева. И као прогонитељ Јевреја и као представник бивше владајуће већине, он је осуђен на одузимање све имовине. Ово је веома занимљив историјски цинизам у другој половини 20. века, када особа не може да живи у својој кући, а у њој је смештен неки комунистички функционер. Слична је судбина једног од других спаситеља бугарских Јевреја, посланика Петра Михалева. Он је осуђен на доживотну самицу која је касније замењена затвором од три године, био је под надзором Државне безбедности. Да не говоримо о учитељу Владимиру Куртеву који је 1946. године нестао без трага и до сада се не зна где му је гроб. Након 60-их година поједини Јевреји, а онда и држава Израел су се заинтересовали за судбину спаситеља бугарских Јевреја и пружили материјалну подршку преживелима - Асену Суичмезову, Димитру Пешеву и Петру Михалеву. Они као и Владимир Куртев проглашени су Праведницима међу народима и поштовани су од народа државе Израел“.