Реформа судства била је главни приоритет Реформаторског блока који је у саставу тренутне коалиционе владе Бојка Борисова. Само да подсетимо да за Бугарску и Румунију Брисел још увек примењује механизам мониторинга у области поглавља "Правосуђе и унутрашњи послови". У јануару ове године са великом парламентарном већином усвојена је актуелизована Стратегија судске реформе. Њена примена би требало да започне усвајањем измена и допуна основног закона Бугарске. Међутим, у летњим месецима предложене измене и допуне Устава нису наишле на потребну подршку, па се дошло до тзв. "историјског компромиса". Тачке консензуса биле су три: подела Високог савета судства на два колегијума, директан избор представника судске власти у Високом савету судства и јачање улоге Инспектората Високог савета судства. У септембру су амандмани на Устав усвојени у начелу са 184 гласа. Тако се кренуло „брзом стазом“ и није се чекало да између усвајања у начелу и расправе у појединостима прође прописани рок од 2-4 месеца.

У среду је у расправи у појединостима одобрена подела Високог савета судства на два колегијума – судијски и тужилачки. Судијски колегијум ће у односу на тужилачки имати једног члана више, а чиниће га укупно 14 чланова од којих ће њих 6 бирати директно судије, других 6 бираће Парламент, док остала два члана биће председници Врховног касационог суда и Врховног управног суда. Тужилачки колегијум ће имати 11 чланова – шест из тзв. тужилачке квоте, док ће пет чланова бирати Парламент. 204 народна посланика, на челу са посланичком групом партије ГЕРБ, су везано за тужилачки колегијум усвојили предлог партије АБВ која подржава владу. Тиме је са дневног реда избрисан „историјски компромис“ до којег се дошло летос. Тада је 180 посланика потписало одлуку о једнакој расподели квота у овом колегијуму, односно 6 чланова из тзв. тужилачке квоте и 6 чланова из тзв. парламентарне квоте. У среду није промењен број тужилаца и иследника, али је број чланова које ће бирати Парламент смањен на 5. Тиме је Јавно тужилаштво добило потпуну контролу над својим одлукама. „Историјски компромис“ је предвиђао да се независност судија гарантује путем смањења политичке квоте у судијском колегијуму Високог савета судства, док се за тужилачки колегијум предвиђала блага премоћ парламентарне квоте у циљу увођења минималног демократског извештавања о раду Тужилаштва Републике Бугарске и јавног тужиоца.

По мишљењу Иванке Иванове – директора правног програма Института за отворено друштво, "у тужилачком колегијуму државни тужилац и представници тужилаштва и органа истраге који су му по закону подређени, постају већина. Формира се колегијум у којем је државни тужилац главни одлучујући орган.". Иванка Иванова наводи и проблем у вези са судијском квотом:

„Независност судија није вредност истог ранга као што је институционална независност јавног тужилаштва. У великој мери она се тиче суштинског схватања о томе да ли је Бугарска правна држава или није. У ЕУ и у свету постоји велики број демократских правних држава и код њих је јавно тужилаштво подређено извршној власти. Међутим, не постоји правна држава у којој је суд на овај или онај начин некоме подређен. Други проблем јесте да се променом броја чланова судијског колегијума нарушава једини познати европски стандард у овој области. На нивоу Савета Европе не постоји заједнички стандард или препорука о структури и саставу органа надлежних за именовање јавних тужилаца у земљама чланицама Уније, међутим постоји стандард о структури и саставу органа који именују судије, наиме постоји препорука Консултативног савета Европских судија у којој се наводи да у саставу овог органа морају бити претежно судије које бирају судије. Приликом гласања у среду се показало да су судије које ће се бирати у мањини, чиме се не придржавамо у потпуности утврђеног европског стандарда.“

Амандмани на Устав који су у среду усвојени у појединостима, не представљају судску реформу, нити чак њен почетак. Они неће учинити судску власт мање зависном од симбиозе између економских и политичких интереса који тренутно владају њоме. У ствари, тренутни Високи савет судства ће остати у истом саставу до 2017. г., када истиче његов мандат. Након усвајања измена и поделе Савета његови чланови ће бити подељени у колегијуме.

У среду, након гласања у пленарној сали, министар правде Христо Иванов је објавио да ће поднети оставку:

„Овим гласањем је учињен важан симболичан корак ка потврђивању сумње да се у Бугарској све више прича о "владавини државног тужиоца". Због тога, са великим олакшањем могу да објавим да више нећу вршити овлашћења министра правде и данас ћу учинити све неопходне кораке за моје повлачење с положаја.“

Министар Иванов није дочекао крај гласања о амандманима, али га је зато председник владе дочекао, а касније и прихватио оставку министра правде. Христо Иванов је крајем августа 2014. године, изабран за вицепремијера и министра правде у привременој влади Георгија Близнашког. Након парламентарних избора остао је на том положају у другој влади Бојка Борисова. Због сталних скандала у систему судства Христо Иванов је био један од најчешће оптуживаних министара. На положај министра правде ступио је обећањем да ће, уколико амандмани на Устав не буду изгласани, поднети оставку. Одмах по подношењу оставке копредседник Реформаторског блока Радан Канев је обелоданио да прелази у опозицију, али је прецизирао да говори само у своје име. Он је такође рекао да ће став Демократа за снажну бугарску и других партија у саставу Реформаторског блока бити објављен касније, када партије донесу политичку одлуку.  Канев је додао да је до сада учествовао у владајућој коалицији једино у име успешног спровођења реформи судства.

„Никад не блефирам, тако да од овог тренутка влада г. Борисова не може рачунати на моју подршку као бугарског народног посланика. Колегама из ГЕРБ-а смо пружили и другу могућност – да покажу одређену солидарност не са нама, већ са својим сопственим потписом. Моје поверење је уништено, то кажем опет само у своје име.“

Гласање о амандманима на Устав Републике Бугарске је изазвало потресе на високим нивојима власти и у појединим политичким партијама. А ови амандмани ће одредити бугарску политику и наш живот на дуг период одавде па надаље.

„Прелазак Радана Канева у опозицију не значи да Реформаторски блок више неће подржавати владу, казао је политолог Димитар Ганев. Међутим, до неколико дана могуће је да у њему дође до расцепа. Министри из редова партије вицепремијера Меглене Куневе, лично она и Божидар Лукарски из Савеза демократских снага могу остати у овој влади. Чак и да сав Реформаторски блок пређе у опозицију, стабилност владе и нови превремени избори нису на дневном реду. Постоји велики број могућности за формирање већине у оквиру овог парламента.“

Превод: Албена Џерманова