Касно у среду Парламент је одобрио национални буџет за 2016. г. У принципу политичари и аналитичари сматрају да је тај догађај један од најважнијих за годину. Под утицајем бескрајних медијских двоумљења и говорења о буџету, али и због чињенице да је држава и даље највећи послодавац и инвеститор у земљи, многи Бугари такође су изблиза пратили дебате и основне показатеље јавног буџета јер од тога зависе њихове плате, пензије, помоћи, стипендије итд.
Ове године све је прошло релативно глатко са свега неколико малих, али болних и индикативних изузетака. Поред фантазмагоријских шпекулација неких егзотичних аналитичара, већина посматрача је признало да нови јавни буџет не нуди било какве сензације, да је исувише технократски и да не обећава апокалиптичке или драматичне догађаје идуће године у нашем социјално-економском животу, а креће се „брзином крстарења“, без таласа и ветра, у релативно комфорним условима, са нешто намргођеним небом. То о небу односи се на међународну ситуацију, тероризам и остале конфронтације које ремете мир не само Бугара, и не само у Европи. Али је то друга тема, иако има и своје буџетске димензије, јер се новац за одбрану и безбедност повећава.
Највише средстава владајућа гарнитура издваја за инфраструктурне пројекте и здравље. Даје мало више и социјалној сфери – за пензије и помоћи, „попушта каиш“ јавној администрацији и... то је то. Дотична скромност и штедљивост односе се и на порезе – они се неће повећати и остају на досадашњем нивоу. Буџетски приходи ће бележити раст заједно са растом БДП-а, тј. испод 2%, а томе додајемо и спољне зајмове који могу да достигну плафон од 2,7 милијарди евра, мада тешко да ће до тога доћи. На крају крајева јавни дефицит ће пасти на око 2% БДП-а што је прихватљиво за Брисел.
Како ћемо онда, с обзиром на ову конзервативну буџетску политику, спровести толико обећаване и толико очекиване реформе у образовању, полицији, правосуђу, систему очувања здравља, питају посматрачи? Па, није све у новцу, понекад је важнија политичка воља, одговара власт и нас подсећа да те реформе имају баш супротни циљ – да редукују непримерене трошкове и да побољшају ефикасност различитих социјалних система. Звучи добро, и паметно, али ћемо тек видети да ли је то баш тако. Доказ да имамо разлога сумњати је недавнашњи протест полиције – чим је власт затражила да путем реформа уштеди новац од издашних привилегија полицајаца, они су скокли „сви као један“ и упропастили владине намере.
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом..
И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће..
Партија „Настављамо промену” (НП) затражила је оставке двојице својих посланика, Данијела Лорера и Јавора Божанкова, због тога што нису подржали..