Нико није осигуран! Ево зашто морамо Светски дан борбе против СИДЕ обележити не само ношењем црвене траке, већ и преузимањем одговорности према себи и блиским особама, а исто тако и хуманим односом и подршком инфицираним ХИВ вирусом. Према подацима Националног програма за превенцију и контролу ХИВ-а и СИДЕ при Министарству здравства, средином 2015. г. ХИВ вирусом заражено је 2.169 особа. 90% новорегистрованих лица заражено је сексуалним путем. И даље се смањује проценат ХИВ позитивних особа међу интравенским наркоманима, што је резултат превентивног рада са ризичним групама. Да бисмо сазнали нешто више о проблемима ХИВ серопозитивних у Бугарској и о самој болести обратили смо се др Данијели Марковој, председнику фондације „И”, која пружа консултације и психолошку подршку људима који живе са ХИВ-ом и њиховим партнерима. Др Маркова нас убеђује да утврђивање статуса ХИВ позитивне особе ни у ком случају не значи да је то крај живота. О томе сведочи чињеница да у нашој земљи живи особа која је ХИВ позитивна од 1989. г., а осећа се добро, ради и има нормалан живот, а сама Светска здравствена организација је синдром стечене имунодефицијенције прогласила хроничним обољењем.

Да ли се код сваке особе инфициране ХИВ вирусом обавезно развија СИДА?

„Не, - каже др Маркова и прецизира: - Светска здравствена организација препоручује да се у случају утврђивања ХИВ статуса одмах започне са лечењем. Уколико се пацијент придржава прописаног лечења и упутстава лекара, могуће је да дуго времена не дође до развоја СИДЕ.”.

Који су основни проблеми са којима се у Бугарској суочавају људи инфицирани ХИВ-ом?

„Највећи проблем јесте дискриминативни однос нашег друштва према њима. Прошло је толико година, а нисмо престали да те људе одбацујемо. Они се плаше да се не сазна о њиховом статусу, јер у већини случајева, након тога, губе пријатеље, породицу. Наше друштво у многим случајевима не испољава толеранцију. А не би требало да тако буде из простог разлога што нико није осигуран. Веома често особе заражене ХИВ-ом кажу да нису радиле нешто што остали нису, али ето – њима се десило.”.

ХИВ позитивне особе дискриминише не само друштво, гледано у целини, већ их дискриминишу и они који су полагали Хипократову заклетву. Показало се да чак да је велики проблем наћи породичног лекара, јер није много оних који прихватају да раде са таквим пацијентима. Ипак, позитивна вест је да је у Бугарској ХИВ позитивним особама обезбеђен приступ савременој антиретровирусној терапији:

„Јесте. У Бугарској постоји могућност за бесплатно лечење свакога ко пожели то. У питању је лична одлука”, - подвлачи др Маркова.

Шта треба да знају људи који су у контакту са носиоцима вируса?

„Можда то да се у свакодневном контакту са таквом особом не могу заразити. Ту треба да подсетимо да се СИДА преноси сексуалним путем, путем крви и крвних деривата, као и са мајке на плод. Када човек све то зна, одавде па надаље не постоји опасност од заразе, - објашњава др Маркова.”.

Да ли смо склони предрасудама, да ли су Бугари научили како да се заштите или они још увек живе са идејом "мени се то неће десити"?

„Чини ми се да је тачно оно друго. Такав је менталитет Бугара и то се не односи само на ХИВ. Када возимо, претичемо неко возило противно саобраћајним прописима мислећи да на нас неће налетети возило из супротног смера. Јер опет мислимо да нам се то неће десити”, - каже др Даниела Маркова.

Лечење особа са ХИВ позитивним статусом у Бугарској остварује се у оквиру Програма за превенцију и контролу ХИВ-а и СИДЕ при Министарству здравства који је до краја 2015. г. финансирао Глобални фонд за борбу против СИДЕ, туберкулозе и маларије. Од следеће године лечење мора преузети држава.

Превод: Албена Џерманова