У недељу, на самиту у Бриселу о мигрантима, лидери Европске уније и Турске постигли су споразум о заустављању прилива избеглица из Сирије у ЕУ. Споразумом је предвиђено да Турска у наредне две године добије 3 милијарде евра за збрињавање сиријских избеглица. У замену се Турска обавезала да помогне у сузбијању прилива миграната у Европску унију. На самиту је постигнут и договор о убрзавању процеса преговора о придруживању Турске Европској унији. Неколико дана пре тога је Европски парламент размотрио увођење сталне контроле на спољним границама Европске уније, а усвојена је и резолуција о сузбијању радикализације и врбовања европских грађана у редове терористичких организација. У пленарној сали говорила је и европска посланица из Бугарске Илијана Јотова, заменик председника Одбора за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове.
„Као прво треба да се појача контрола спољних граница Европске уније. Посебно сам подвукла да не можемо говорити једино о безбедности шенгенског простора, већ морамо размишљати о сигурности читаве Европске уније. Очигледно да нити Бугарска, нити било која од осталих земаља чланица не располажу потребним ресурсима и експертима. Постоји опасан тренд, који је нашао повољно тло у низу радикалних политичких формација широм Европе, а према коме миграција и тероризам иду руку под руку, а тероризам се повезује са једном одређеном религијом. Морамо се супроставити ширењу тог тренда, али, с друге стране, треба да знамо ко, зашто и којим послом долази у земље ЕУ. Бугарској као спољној граници Заједнице је од посебног значаја да има одговор на ова питања.“
Обарање руског борбеног авиона у близини сиријско-турске границе је и даље у фокусу светске јавности. Које су последице које можемо очекивати?
„Овај ризични корак који је предузела Турска довешће до уништења споразума од девет тачака за окончање грађанског рата у Сирији, који је постигнут на Другом бечком састанку одржаном 14. новембра у аустријској престоници, коментарише Симеон Николов, шеф Центра за стратешка истраживања у области безбедности и међународних односа. Биће и других последица, као што су заоштравање односа између Запада и Русије. Очекујем да ће турска страна искористити ову прилику како би поново ставила на дневни ред неке своје идеје, као што је успостављање зоне забране летова изнад Сирије, касније преформулисане у слободну зону, уз дежурно образложење да треба да контролише део сиријске територије. Као последица тога, поверење у Турску опада. Она је одувек била компликован партнер како за ЕУ, тако и за НАТО и САД.“
„По мени, ово је један непримерен чин који неће нарушити баланс снага, већ ће утицати на односе у Блиском истоку, рекао је експерт за безбедност Славчо Велков. Реакције нису закасниле, а оне ће бити војног, политичког и економског карактера. Могуће је да се нешто догоди и у Црном мору, јер тамо често има пловила под заставом Турске и авионе који нарушавају ваздушни и морски простор. Запањен сам цинизмом Турске која се позива на међународно право и неповредивост граница. Добро познајем подручје на којем се догодио инцидент и могу рећи да у последњих 15 година је регистровано преко 200 повреда ваздушног простора Ирака од стране турских авиона –до 200 км од турске границе, укључујући и уласком копнених јединица.“
Који је начин борбе против „Исламске државе“?
„Да се пресеку финансијски токови који „хране“ ову организацију, наставља Славчо Велков. Круже гласине да је подржавају Саудијска Арабија, Турска, Катар, укупно око 40 земаља. Једино ако остане без ресурса, можемо говорити о њеном физичком уништењу. Замислите шта би било у случају да ИДИЛ има превагу над осталима, тада ће 9-10 милиона људи, колико их подржава Башара ел Асада само у Сирији, бити поклано. Куд би побегли? Они ће бити нови мигрантски талас. Уништење „Исламске државе“ није међу приоритетима Турске, њен приоритет су Курди. Свргавање с власти Башара ел Асада није приоритет Русије, напротив – она подржава његову владу и учествује у борби против терориста. Асадов одлазак је за сада приоритет САД. Дакле, све док не буде заједничког става о приоритету и док он не буде уништење ИДИЛ-а, немогуће је формирати ефикасне коалиције. До овог тренутка Европа није предузела ништа конкретно, једино се одржавају заседања, састанци и сусрети.“
Тома Биков са Института за десну политику коментарише бугарску позицију у овој компликованој политичкој ситуацији.
„Бугарска линија се није променила у последње две године, што значи да је доследна. Почели смо да јачамо безбедност на граници са Турском пре него што су остале земље предузеле сличне мере, укључујући и изградњу заштитне ограде због чега смо се нашли на мети критика. Треба да се потрудимо да бар у Европи обуставимо саудијско финансирање. Зар није дошло време да се људима који су добили финансијску помоћ од Саудијске Арабије забрани проповедање радикалног ислама? Уколико не будемо реаговали сад, после извесног времена неће бити потребе да нам долазе џихадисти, јер ћемо имати своје. Бугарска је одобрила азил 90 посто тражилаца азила, али мигрантима који су илегално прешли границу неће бити одобрен азил.“
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваДеница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..