Годишње фолклорне награде се додељују извођачима из различитих области наше традиционалне уметности при чему се гласање одвија електронским путем. Избор номинација прави тим стручњака који одређује удружење „Наследници народне ватре“.Љубитељи бугарске изворне народне музике изцеле земље такође имају право на избор соло певача, хорова и фолклорних ансамбала у преко више од 10 категорија –„Глас године“, „Омиљени извођач“, „Албум године“, „Народни дуо или трио“ итд. Предвићене су и награде за децу извођаче. Гласање се одвија у одређеном року, после чега следи свечана церемонија проглашења победника. Константин Лазаров, председник удружења „Наследници народне ватре“, је у интервују за Радио Бугарска открио имена неких од њих, као и појединости тог догађаја који ће бити уприличен 30. новембра.
Једна од оригиналних идеја тима Годишњих фолклорних награда је да се њимасваке године указује на допринос најбољих интерпретатора бугарске народне музике. Њихово прво издање било је посвећено Борису Машалову, а овогодишње фолклорне награде су по имену славне народне певачице Ђурђе Пинђурове коју зову „трнским славујем“, поводом 120. годишњице њеног рођења коју обележавамо ове године. Сви победници ће добити плакету са ликом певачице. Пренеколико месеци организатори овог догађаја су специјалне награде за целокупан допринос фолклорној музици доделили познатој и вољеној народној певачици Љупки Рондовој и дугогодишњем кореографу Ради Радеву. На церемонији у понедељак исту награду ће добити виртуозни кларинетиста Иво Папазов – Ибрјама који је прославио Бугарску широм света. Константин Лазаров је још открио да је овогодишњи победник у категорији „Глас године“ певачица Калинка Влчева.
Превод: Марина Бекријева
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...