По правилу, када се односи између две велики силе покваре од тога најчешће пате мање државе. Да ли ће се то показати тачним за Бугарску услед оштрог конфликта до којег је дошло између Русије и Турске – две државе које су вековима ратовале и биле непријатељи, а до јуче се понашале као браћа или ће се показати истинитом народна  изрека која каже: Риба се лови у мутном? Или другим речима – да ли би Бугарска могла имати користи от турско-руске кризе или ће пре претрпети губитке услед колапса економских односа између ове две државе?

Тешко је дати једнозначан одговор. Бугарска није у стању да огромном руском тржишту понуди сву робу која се до сада увозила из Турске, укљ. и прехрамбене производе које ће, по свему судећи, рестрикција Москве најснажније погодити. Бугарска не може понудити,  на пример, јужно воће, а и код нас се воће и поврће не узгаја током целе године. Истина је да би индустрија конзерви могла рачунати на светлије руске перспективе, али питање је да ли су бугарске фабрике конзерви спремне да тренутно брзо реагују или ће морати да сачекају нови род воћа и поврћа. А дотада ништа чудно да буду укинуте руске санкције на увоз пољопривредних производа из ЕУ.

Санкције Москве ће погодити и руски увоз текстила из Турске која је светски лидер у овој сфери. Бугарска такође има одличне позиције у овом сектору и наш бизнис мора да хитно покуша да се укрца у руски воз и заузме место искрцаног руског путника. Бугарска би могла да освоји нове позиције и на енергетском тржишту Турске након што су Руси замрзли изградњу нове нуклеарне електране тамо. Ма колико тешко било финансијско стање у бугарском сектору енергетике, у нашој се земљи производи предовољно струје и Бугарска стално извози електричну енергију, углавном у суседне земље. Неуспех овог енергетског пројекта у Турској свакако наговештава добра времена за бугарски извоз струје. На листу потенцијалних могућности за бугарску привреду, које је изненада отворио турско-руски конфликт, слободно се може ставити и туризам. Из унутрашњих руских разлога и због Украјине у последње време се број руских туриста скоро у свим европским земљама, укљ. Бугарску и Турску, знатно смањио. Али ипак они остају међу најпожељнијим и најбројнијим. Председник Путин је увео забрану путовања Руса у Турску, а бугарски туристички сектор трља руке и сада добро зна да је ово идеални тренутак за њега да покуша да идућег лета доведе на наше приморје бар део Руса који су иначе планирали да одмор проведу у Турској.

Актуелна у извесном смислу постаје и тема чувеног европског гасног чворишта на обали Црног мора, у околини Варне о којем сања бугарска владајућа гарнитура. Сада је више него икада јасно да гасовод Турски ток, из Русије кроз Турску до Грчке и целе Европе, који је заменио неуспели бугарски пројекат, неће угледати светло дана. А неће ни бити гасног чворишта на турско-грчкој граници из простог разлога што он у новим условима неће бити потребан. А Бугарска би већ могла да много реалније потхрањује своје гасне амбиције да постане гасно чвориште за централну и западну Европу, имајући у виду убрзану изградњу интерконекција са суседним земљама и очекивана налазишта гаса на нашој територији.  

У сваком злу има нечег доброг, каже једна друга народна изрека. Има више разлога да поверујемо да је то истина, али ипак, у нашим данима вечна и апсолутна истина не постоји. Тим пре што један конфликт између Русије и најмоћније и најважније са економске тачке гледишта Бугарској суседне земље не може а да не носи са собом реалне претње које би код неповољног стицаја околности олако избрисале све потенцијалне користи за нашу земљу.

Превод: Албена Џерманова